Marko Vidojković, kolumna za ''Danas'', 28.9.2022.
Noć između subote i nedelje odnela je Srbijanku Turajlić sa ovog sveta. Ostali smo bez jedne od onih uglednih i hrabrih srpskih žena koje je krasila bespoštedna višedecenijska borba za demokratiju i građanska prava.
Srpsko društvo trajno je okrnjeno za osobu koja je za života izazivala poštovanje kod prijatelja i saboraca, a strahopoštovanje kod neprijatelja demokratije.
U našem podkastu, dok je još bio TV emisija, Srbijanka je gostovala kad je ubijen Oliver Ivanović. Bila je to teška nedelja, gostovanje smo ugovorili pre zločina u Severnoj Mitrovici, ali, kako to često biva u DLZ, gošća je bila najbolji mogući (slučajni) izbor.
Govoreći o silnim porazima koje je građanska i demokratska Srbija pretrpela u prethodnih nekoliko decenija, profesorka Turajlić svela je pojam borbe na pojedinca i ono što radi između rođenja i smrti. Za nju je sama činjenica da se celog svog života borila predstavljala pobedu – po njenom učenju, borba za pravdu, sama po sebi, izdiže čoveka, odnosno borca, iznad poraza i predstavlja trijumf nad zlim.
Profesorka je tako i otišla – usred borbe, u kojoj nikako da pobedimo, to jest, u kojoj smo već pobedili, samim tim što se borimo. Dominirala je stasom, glasom i šmekom, bila je divni hodajući spomenik slobodi, mangupski nasmejana „majka hrabrost“ svakog uličnog borca za slobodu i bolje sutra. Srbijanka bi toplim zagrljajem i dečijim osmehom, borcima za bolju Srbiju punila nevidljive šaržere za nastavak rovovske borbe protiv višestruko jačeg neprijatelja.
Profesorka Turajlić bila je moralna i politička busola – uvek je nepogrešivo pokazivala pravi smer. Ako ste bili u političkoj, društvenoj ili ličnoj nedoumici, profesorka je bila tu da kratko i jasno ukaže na pravi put. Nemojte da vas zavara to što je nekad taj put izgledao pogrešno (oboje smo bili „beli listići“, prim. M. V.).
Svaki put koji ulični i građanski borac odabere u svojoj ličnoj borbi za demokratiju – pravi je put. Ako se slučajno nađe u nokdaunu, borac mora odmah da ustane i nastavi borbu. Srbijanka nas je tome učila, primajući teške udarce političkih podlaca sa svih strana tako što bi otresala prašinu sa revera.
Srbijanka Turajlić jača je od smrti. Ona živi, bez patetike, ona zaista živi u svakome od nas koji smo je znali, koji smo s njom delili istu stranu demokratskog fronta. Srbijanka je celog života bila model pravog fajtera – onog koji se i usred zatvora oseća slobodnim, onog koji uvek, svuda i zauvek pruža otpor.
Neka vam je večna slava, profesorka. Dali ste svojim uličnim saborcima i naslednicima zadatak da nastave bitku po svaku cenu i po ugledu na vas. Dok god smo ovde, borićemo se. I to će biti naša velika pobeda.
