Piše: Svetislav Basara
Pre neki dan mi kroz Viber, moj prozor u svet, neko ubaci video-klip koji je ubrzo postao „viralan“. Iznad klipa je bilo zapandrčeno i tekstualno objašnjenje, citiram: „Svedočenje naše sestre Milke koja živi i radi u Nemačkoj. Želi da se vrati u neku Srbiju bolju, zato nam je dala podršku prilikom peticije za zabranu pederbala. Uslovljavanje koje je ona imala u EU neće proći u Srbiji. Muško će ostati muško, a žensko, žensko.“
Živ nisam bio da se obavestim kakvim je to „uslovljavanjima“ bila izložena sestra Milka, pa pustih klip u pogon. Nisu mi promakle dve stvari: 1. da sestra Milka ima pomalo psihotičan, takozvani užagren pogled i izuzetno pravoslavan izraz na licu i 2. da srpski govori sa primetnim stranim akcentom, koji sam pripisao dugovremenom boravku u Nemačkoj. Elem, ispriča sestra Milka priču kako je učiteljica u nemačkoj školi izdala befel učenicima muškog pola da se dana tog i toga - bez obzira na to što je i u Nemačkoj kao i svugde u toku raspust - u školi pojave odeveni u haljinice. A zašto? „Da bi“, kaže Milka, deca sama „proverila kog su pola“. Dobro, de, nije zgoreg proveriti to s vremena na vreme, ali se provera, bar u moje vreme, vršila skidanjem, a ne oblačenjem haljina i gaća. No, dobro. Vremena se menjaju.
Ovako zbori Milka: Njen sin, kao muškarac sa dna kace, koji voli da oblači dres Ronaldinja, a ne ženske haljine, nije hteo ni da čuje za to, Milka je to htela još manje pa je - nakon što joj je nemački transrodni kadiluk odrapio kaznu od 263 evra - „odlučila da se vrati u Srbiju“.
Pokvarenjaštvo iz patriotskih pobuda i naivnost uvek idu ruku pod ruku, pa su pažljiviji posmatrači bekgraunda vrlo brzo otkrili da se Milka u stvari već vratila u Srbiju, da je klip snimljen u Nišu - što je od važnosti za našu priču - i da je lako moguće da u Nemačku nikada nije ni kročila.
Onda je na društvenomrežnu scenu istrčao Dragan Šormaz - koji je u mojim očima napravio dijalektički skok od najneomiljenijeg člana Koštuničine sekte do najomiljenijeg esenesovca - i raskrinkao sestru Milku kao Ruskinju, službenicu niškog humanitarnog centra, koja je priskočila u pomoć braći sa slovenkog juga. Šormaz je još dopisao da se sestra Milka pod hitno vratila u Matušku Rosiju iz bojazni da će za njom biti raspisana nemačka poternica zbog širenja lažnih vesti.
Milkin promoter (i verovatni snimatelj klipa), određeni Božić, Šormazu je retvitovao da se čuo s Milkom, da ona nije nikakav špijun i da Šormaz sledeći put - što znači da je u pripremi i „Naša sestra Milka 2“ - dobro proveri o kome i o čemu se radi. Uskoro ćemo dati još više podataka, a do tada se još malo blamirajmo. Božić, međutim, nije demantovao da je Milka Ruskinja i da je uposlenica Humanitarnog centra. Meka moć, bato.
U polemiku su se uključile i neke naše gore liske koje, za razliku od Milke, stvarno žive i rade u Nemačkoj i SNiS-u priopćile da je Milkina priča najobičniji bullshit. Ali zašto zameriti Milki i Božiću kad smo danonoćno zasuti mnogo toksičnijim i mnogo uverljivijim bullshitovima sa stranica Rotopalanke. Lepo kaže stara pesma: Milkina je kuća na kraju.
