Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs, 22.8.2022.
Šaltajući kanale u subotnje prepodne naleteo sam i na jutarnji program „Pinka“ na kojem me je zadržao autfit voditeljke Jovane Jeremić. I ranije sam ponešto načuo, a ponešto nisam mogao i da ne vidim, spram njenog karakterističnog stila oblačenja i još karakterističnijih nastupa koji laviraju na granici neukusa, šarlatanstva a, bogami, i ozbiljne svađe sa zdravom pameću, ali tog jutra, umesto klovnovske kape, gospođa je na glavi imala vojnu crvenu beretku sa amblemom specijalne vojne jedinice.
„Neka nam je bog u pomoć!“, uzela mi je reč iz usta i sela da obrazloži zašto će Svevišnji, pored živog Vučića, morati da interveniše, prethodno proverivši na lap topu kako stoje šer i rejting emisije.
U objašnjavanju su joj tercirala dva penzionisana generala: jedan policijski – Goran Radosavljević Guri, i jedan vojni – Ilija Todorov, bivši komandant 63. padobranske i Specijalne brigade Vojske Srbije.
Pretpostavio sam, a posle nekoliko minuta njihovog „ratovanja“ sa Kurtijem po studiju, i dobio potvrdu da je u pitanju bio medijski desant pred jučerašnje 379. ( oprostite, ako sam se zabrojao) „istorijsko obraćanje“ naciji „Vrhovnog komandanta“, ali, svejedno, ostala je nelagoda. I razočaranje.
I, na kraju, bes!
Možda je Kosovo zauvek izgubljeno, možda ni mi više ne znamo šta ćemo ili šta bismo s njim, možda Vučić igra jednu od poslednjih epizoda davno dogovorenog scenarija u kojoj ćemo sopstvenu nemoć po tom pitanju i ratifikovati, ali zar nije to mitsko parče zemlje Srbije, ono malo Srba što je dole prekostalo, kao i onih nekoliko stotina koji su, samo u poslednjem ratu, tamo ostavili kosti braneći ga, zaslužili, ako ništa drugo, a ono malo više pijeteteta i obzira kad se o njemu i njima govori?
Kako smo došli do toga da najvažnije državno pitanje Srbije postane predmet jeftine zabave i nađe se u ravni opskurnih tema voditeljske starlete koja se u odeždi vanzemaljca valja i gmiže po studiju?
Kako su i zašto ona dvojica bivših visokih oficira policije i vojske, sa sve paradnim uniformama, pristali da budu klovnovi tog cirkusa u kojem su se junačili „na prazno“, potpuno svesni da to o čemu su pričali nema veze sa životom i realnim stanjem stvari na terenu, gde poslednju reč imaju američka borbena vozila sa etiketom KFOR-a koja se strateški raspoređuju duž takozvane administrativne linije?
Kao što je i Vućićeva jučerašnja „istorijska“ priča o tome kako će država Srbija spasiti kosovske Srbe od „progona i pogroma“ još jedna bajka za gledaoce, jer on najbolje zna da bi bilo kakvo vojno mešanje Srbije bila katastrofa i da bi takvo „branjenje“ upravo proizvelo neku novu kosovsku „oluju“.
Očigledno je na delu smišljena banalizacija i obesmišljavanje kosovske teme uz malo parapatriotskog štimunga i militari ikonografije, koliko da se vlasi ne dosete.
Poput onog „ikonopisanog“ voza koji je poslat u Kosovsku Mitrovicu, a stigao do Rače. U tu svrhu je neko i stavio beretku na glavu luckaste voditeljke i poslao joj u studio generalske trećepozivce da svi zajedno od jednog bremenitog problema, koji stoji kao zategnuta omča o vratu Srbije, prave rijaliti program udarajući u ratničke bubnjeve.
A onda, zajedno sa Jovanom, odu da mere rejtinge.
