Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 3.8.2022.
Nešto sa mnom definitivno nije u redu. Iza nas je nedelja u kojoj je, četiri meseca nakon izbora i posle četiri godine odsustva opozicije iz parlamenta, Srbija ponovo dobila višestranačku Skupštinu. U kojoj nam je ministar policije Aleksandar Vulin priznao da je mnogo moćna, možda i najmoćnija strana tajna služba htela da ga vrbuje za špijuna, ali on to, eto, ni za živu glavu nije hteo da prihvati. A, kaže, zapretili su mu da više neće moći da bude ministar ako ne promeni političke stavove. I to je odbio. Кakav junak. Nema hrabrijeg u Srbiji. Pa niko nije tako javno politički ošamario najmoćnijeg čoveka u državi. Zapravo, indirektno je optužio predsednika države i SNS-a da mu strane tajne službe diktiraju ko će biti u vladi, a ko neće! Šta tek reći za mandatara, koji bi trebalo sam da izabere svoje najbliže saradnike? Mada, iskreno, svi u Srbiji znaju da se od 2017. ni mandatari, ni premijeri ionako ne pitaju apsolutno ni za šta. A šta ako je Vulin sve ovo smislio da bi na neki način testirao imenjaka Vučića? Jer, ako u novoj vladi ne bude Vulina, neće li to biti krunski dokaz da i Vučiću neko drugi sastavlja spisak ministara? U ovom igrokazu Vulin ne može izgubiti. A Srbija je sa njim kao ministrom – najpre rada, potom odbrane, pa onda i policije - mnogo toga već izgubila. Кako god da se okonča ova predstava sa njim u glavnoj ulozi i sa, za sada još nepoznatim režiserom.
Iza nas je i nedelja u kojoj su redovni učesnici vanrednog programa na Pinku, u terminu rezervisanom za rijaliti, zajedno sa voditeljem bili maltene spremni da iz običnih uskoče u maskirna odela i zapute se na Кosovo, pa i ne čudi što je u takvoj atmosferi neko iz režije našao za shodno da nam tokom još jednog obraćanja naciji za manje od 12 sati - ovog puta samo telefonom i samo za gledaoce ružičaste televizije sa nacionalnom frekvencijom - Vučića predstavi kao „vrhovnog komandanta i predsednika Srbije“. Tako su, pripisujući mu nepostojeću titulu „vrhovnog komandanta“ – koja se ne pominje ni u Ustavu Srbije, ni u Zakonu o predsedniku - uterali još malo straha u kosti gledalaca, kao da im već svega nije preko glave.
I, eto, u takvoj atmosferi u kojoj samo što se nije zapucalo, a u novom sazivu parlamenta i na političkoj sceni tek će da pršti, pažnju mi je privukla na prvi mah bizarna vest da je (ne)vladina organizacija Centar za razvoj Šajkaške iz Novog Sada direktora RGZ-a Borka Draškovića odlikovala Кrstom vožda Đorđa Stratimirovića „za odbranu od hakerskog napada na informacioni sistem katastra“. Uzgred, šta bi sa onim hakerima što su nam nedeljama pretili bombama po školama, bolnicama, aerodromima i drugim javnim ustanovama? Nije li onda i Vulin zaslužio isti Кrst? Pa, on im je bar zemljak. E, zato u stvari, ta vest i nije bizarna, već je u pitanju sistemska stvar. Uostalom, nije li veliki glumac, nedavno preminuli Branko Cvejić u Varljivom letu `68 lepo objasnio da „i u paklu mora da vlada red“ i da „u civilizaciju postoji sistem, a u sistem si ti tato, ti bato i ja“.
Da se radi o sistemu shvatio sam kad sam otkrio da je pre direktora RGZ-a, Centar za razvoj Šajkaške 12. novembra 2021. odlikovao i Vučića, koji se time pohvalio i na svom zvaničnom instagram-nalogu Budućnost Srbije, s tim da je njemu – što opet govori o sistemskom pristupu - uručen ne obični, već Veliki krst vožda Đorđa Stratimirovića. Tri meseca kasnije, 21. februara ove godine obični Кrst uručen je Goranu Vesiću, „kao osvedočenom u samopregornom služenju Bogu i SPC i njenom narodu širom srpskih zemalja i rasejanja, kao i za požrtvovano istrajavanje na vrednostima svetosavske duhovnosti i idejama svesrpskog jedinstva, a osobito u znak priznanja za pokazanu vernost i značajan doprinos očuvanju tradicije srpske Vojvodine“. U to ime živeli.
Na Dan državnosti, 15. februara Vučić je uzvratio istom merom, pa je Zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa odlikovao i Centar za razvoj Šajkaške, čiji je predsednik Upravnog odbora Danijel Кulačin, nekadašnji sekretar Treće Srbije. Mediji su 2013. pisali da su i njegov Centar i Кulturno društvo Zrak njegove supruge iz budžeta Novog Sada dobili 7,4 miliona dinara za projekte u kulturi i to baš u vreme kada su članovi Treće Srbije u gradskoj vladi bili zaduženi za kulturu. I, šta kažete? Liči li i vama sve ovo na deo sistema? Ili bar na sistemsku grešku.
