Marko Šelić Marčelo, kolumna za ''Danas''
Đuka Hrabrousti, vlasnik svog mišljenja: „Moja strašna greška je moja neodgovornost.“
Tako, je li? Tresla se (Fruška) Gora, gde ona sirota živuljka štuca što joj svi pominju ime, a rodio se miš od izvinjenja, ovolicno jedno izvinjence je izcijukala ta gromada medijskog kurčenja, taj brijač dlaka s jezika što nikome uz dlaku ne ide, neustrašivi zaštitnik svih skoro-pa-sigurno-kriminalaca, moler što kreči svoja epska sranja u lirska pokajanja, OH. A pa nee, neš mi se tako lako izvući, bizonov imenjače, nećeš jer je tvoje izvinjenje još gore no ono zbog čega se izvinjavaš.
„Sve mi se čini da će Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana“, reče pre toga.
Ne zameri prisnost, obezrukavičio sam reči jer se znamo. Čemu cinculiranje, znamo se odavno, još od mog detinjstva koje si tako sočno osrao, mada ni upola kao neka druga detinjstva. Utelovljuješ se kojekako, sad si eto Đuka, ali tvoje pravo ime je Devedesete.
Znam te, prozirem i prezirem kroz privid i provid reinkarnacije aktuelne, vidim te jasno kao tvog inverznog Klarka Kenta što misli da je Supermen kad stavi naočare i veruje žalobno da ga niko ne prepoznaje, da niko ne zna govornicu u kojoj se presvlačio i s kim je pre toga pričao.
Malo te kanda uljuljkalo decenijsko nesnošenje odgovornosti za svoje mentalne snošaje, pa si opustio ruku, zadrkao u pravcu nekog novog rata, jer šta to košta takve kao što si ti? Ta šta je onda izazvalo natušt obrva tvojih, koja li te muka naterala da se izvinjavaš i forsiraš farsirano pokajanje?
De da vidimo šta ti ometa sanak, šta si to sagrešio pa sad po elektronskom tatarinu šalješ autoadvokaturu u etar, tamo negde sve do stranih medija što koji dan ranije preneše tvoje erektalno nacionalno nadahnuće, ono kad si baš bio neustrašiv (na mrežama), kad si se baš znojno napalio, sećaš se tog libid-napada?
Ono kao ti ćeš da denacifikuješ nekoga – titl: tuđu decu tuđom decom – kao, kako ono reče, voleo bi da grešiš, strepiš ali kanda će se desiti? Toliko strepiš da se potom u tvitu rugaš onima koji od toga istinski strepe, u fazonu šta je, pi*ke, ne sviđa vam se što smo takva sila, ja na tviteru i sva ta tuđa deca na frontu?
Koja li se majka ne raduje da joj dete pohita u rat na Đukin namig, ta ima li veće časti, što ga je i dojila? Kao da je to pa nešto opasno, evo doktor Nestorović javlja da bi išao, a on uvek savetuje da se ide tamo gde je totalno sejf, niko nije umro u Milanu, pa neće ni na ratištu. Za neke je i to samo šoping, ima takvih po celom Balkanu.
Sve ste nam to već uradili. I ne sumnjam da tvoju tovatnu guzicu zapravo raduje prilika da se ozbilji i gordi po dnevnicima dok se negde drugde puca, da sumira i docira dok neko drugi gine, da kvasi staklo oćala nad nacijom nalazeći snagu da je ipak bodri (mržnjom), ali hej… za šta se onda izvinjavaš? Šta te pokaja, ratniče?
„Napisao sam jedan tvit više u šali onako.“ Spomenuo sam rat, više u šali onako. Ono gde ljudi masovno umiru, više u šali onako. Da nasmejem, na primer, onoga što nije išao u rat ali je bio ministar vojni i obučavao se nekoliko dana, više u šali onako, a salutirali mu pravi vojnici i generali, ne baš u šali onako.
Posle im se taj vrli obraćao glasom što kanališe Ivanu Žigon, jer to bodri ljude da poginu sanjajući da im možda čak prava Ivana Žigon izbožuri na sahrani, više u šali onako. Život su mnogi dali da bi Đuka danas mogao da više u šali onako. Da diše u šali onako. Da truje u šali onako. Za šta se onda izvinjavaš?
„Ja sam dužan kompletnoj javnosti ovde da se izvinim. Bio sam strašno neodgovorna osoba.“ Lele, će klekne u ćošak na mumuruz, dotle li je došlo? Na korak od Martinovićevog kultnog „bio sam politički magarac“, koja li će sličica iz čokoladice „Životinjsko carstvo“ u ovoj apologiji da sevne, sve me nagrdi neizvesje!
Što ne zoveš popa, za pedes evri daju oprost, za malo više dobiješ i odlikovanje. Sve niz nogu nuždim od uzbuđenja koji će greh da se prizna, kakav presedan u facu da nam se šukne? Zbog Rkalović i Koluvije? Zbog dece, zar ne? Zbog rata što zagovaraš? Zbog žrtava anticipiranih, više u šali onako, zbog beslovesnog mangupiranja tuđim životima? Za šta se izvinjavaš, da čujemo?
„Napravio sam veliki problem Aleksandru Vučiću i svojoj zemlji zbog tog tvita.“
A-ha. To li je. I tim redosledom, zar ne? Onome, a tamo negde uzgred i toj nekoj zemlji, možda eventualno slučajno ako je baš zamerljiva toliko kao Njegovo Veličanstvo kojem si napravio veliki problem. Mhm.
„Moramo sada da budemo potpuno odgovorni.“
Pa moramo, da. Na primer, moramo sada da jedigovna, upravo zato.
