Draža Petrović, kolumna za portal N1
Mandatar je nešto što se u naprednjačkoj Srbiji zove Amandatar i nastalo je od reči Aman i reči Dati, zato što se među lokalnim življem ustalio običaj da kada vide predsednika Vučića kako priča o mogućem mandataru, kolektivno uzviknu: "Aman više, čoveče, daj nam mandatara!"
Amandatar je u suštini totalno nebitna funkcija, pa zato ljudi i viču: Aman više, čoveče, daj nam tog fucking mandatara!, jer od mandatara zapravo ne zavisi ništa naročito, to može biti bilo ko ko ima neophodne nekvalitete da bude Amandatar.
Da, da, nekvalitete, jer kvalitet je izumrla kategorija savremene naprednjačke Srbije, nekvaliteti se mnogo više cene kod onog čoveka kome svi mesecima govore: „Aman više, čoveče, daj nam tog mandatara, pa da polegamo!“
Amandatar pre svega mora gajiti profesionalnu ljubav prema svemu lepom što ima današnja Srbija: mudrom predsedniku, hrabrom predsedniku, voljenom predsedniku, genijalnom predsedniku, neponovljivom predsedniku, savršenom predsedniku, ingenioznom predsedniku, odlučnom predsedniku, odličnom predsedniku, prema prirodnim lepotama predsednika i svemu ostalom što pripada predsedniku. Čuvaru svih naših tajni, pa i najnebitnijoj tajni moderne civilizacije: ko će biti mandatar buduće Vlade Srbije, tačnije, aman više, čoveče, daj nam tog mandatara, pa da krenemo u školu.
Najbolje bi bilo da Srbija može da ima dvoglavog mandatara, u pitanju je varijanta dvoglavog orla sa glavama Miloša Vučevića i Ane Brnabić, jer bi to pomirilo sve ukuse – i milione koji vole Miloša, i milione koji vole Anu, ali je dobra stvar što i jedno i drugo voli samo predsednik, plus 700.000 članova koji vole koga god treba po službenoj dužnosti i za čas se predomisle.
Treba im, tim tisućama članova, samo pokazati prstom koga da vole i oni će ga voleti, sve dok im prstom ne pokažeš koga ne treba više da vole.
Pitajte o tom fenomenu druga Stefanovića N.
Kada neko na kraju postane Amandatar ima samo jedan zadatak: da bude lojalan, a lojalnost je nastala od izreke „ko bubreg u loju“. Dakle, uvališ se u fotelju i ko bubreg u loju uživaš u razmišljanjima predsednika o tome šta bi trebalo da radiš, koga gde da postaviš, koga da smeniš, šta da izjaviš, u kojim emisijama da gostuješ…
Faktički, ima ko da misli umesto tebe, tvoje je samo da te misli ne pomrsiš, već da ih dosledno i bespogovorno sprovodiš u svim pravcima razvoja našeg zlatnodobnog trenutka. A zlatno doba, u ovom momentu, preti da sklizne u ledeno doba, jerbo dolazi najgora zima još od 941. godine pre nove ere. Zato je potreban Amandatar koji će znati da kao premijer ledeno hladan saopšti za koji mesec da možda nećete imati grejanje i struju, ali ćete zato sigurno imati vodu blagodareći natčovečanskim naporima Onog Odozgo.
I to treba da saopšti tako da goloruki srpski narod & ostalo građanstvo Republike Srbije, posle Amandatarovog premijerskog obraćanja ushićeno vikne: „Živeo predsednik, živela voda, živeo vođa“.
To obraćanje mora imati sve neophodne elemente koji će kod građanina Srbije stvoriti utisak da su struja & grejanje nepotreban luksuz, i da je faktički dobro je što ih nema, ali zato vode imamo koliko hoćete, i to zaleđene vode, najvažnijeg elementa Ledenog doba.
Amandatar treba u jednom trenutku svog mandata možda i da saopšti da smo priznali Kosovo i uveli sankcije Rusiji, ali da to izgleda tako kao da smo uveli sankcije Kosovu i priznali Rusiju. A svaki građanin će osetiti toplinu oko srca što smo uveli sankcije Kosovu i priznali Rusiju sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa sa Rusijom.
Amandatar dakle mora biti čovek koji i kada saopštava neprijatne stvari to mora izgledati neviđeno prijatno. E sad, Amandatar mora omogućiti svim medijima u Republici Srbiji da saopšte isto to i za sve greške, brljotine i skandale naše državne politike optuži Šolaka, Đi… Pardon, N1, Danas i Novu.
Amandatar je dakle prilično lagodna funkcija, pa ako želite da učestvujete, prijavite se za kviz „Želite li da postanete Amandatar“ koji je stalno u toku i večito traje. I vi ćete jednog dana sigurno doći na red da čučite 48 sati u mislima Voljenog.
Dake, samo napred, ima nade za vas… Doduše, ne i za nas.
