Poslednjih dana tabloidi pod kontrolom vlasti osvanuli su sa naslovima "Tajna Sentina dva telefona", "Mali Senta sarađivao sa Šarićem", "Potpukovnik policije sprečio hapšenje Šarića"…
I dok normalan čovek zamišlja tog Sentu uhapšenog, balavog i uplakanog u nekoj policijskoj stanici, sa lisicama na rukama, on, eno ga, vodi akciju hapšenja u Odeljenju za borbu protiv narkotika, gde je, uzgred, i načelnik.
Da, baš tako. U trenutku dok se njegova slika i puno ime i prezime razvlače po svim prorežimskim medijima, zajedno sa optužbama da je pomagao, ako ne najvećem, a onda najpoznatijem narko bosu u regionu, Slobodan Milenković obavlja funkciju načelnika jednog od najvažnijih Odeljenja u MUP-u. Ima pištolj za pojasom i službenu legitimaciju.
Čekaj, bre, ko je ovde lud?
Što se tiče ove situacije, niko nije lud. Neko je zao, neko pohlepan, a neko glup. A svi ostali smo pognuli glave.
Zato što je pred nama raspinjanje jednog od nas, i ne dižemo ni pogled, ni glas. Plašimo se da bismo mi mogli biti sledeći. Tako izgleda životarenje u državi kojom vlada narka kartel.
On je imao hrabrosti da ide do kraja, dovoljno svestan sa kim ulazi u sukob, a mi sada ćutimo, ili tiho gunđamo, da ne čuje zlo.
Zašto policajac koji je otkrio plantažu marihuane na „Jovanjici“ nije uhapšen u prethodne dve i po godine, koliko i traje njegov progon, ako je već radio to što se tvrdi?
Možda baš zato što smisao cele ove operacije (da, operacije) nije čišćenje policije od "trulih jabuka", već uklanjanje brljotina neke od brojnih naprednjačkih budala koja je smislila genijalan plan da popuni "crne fondove".
Teško da se čovek ne zapita: "Pa je l’ stvarno moguće da evropska država u 21. veku odluči da organizovano proizvodi drogu!?!? Da li su oni stvarno mislili da u to uvedu stotinak ljudi i da to niko neće provaliti? Otkud im uopšte takva ideja?".
Jednostavno, da su se naprednjaci na početku svoje političke vladavine udružili sa naučnicima iz Vinče, mi bismo danas imali bar tri nuklearne elektrane. Ali oni su se udružili sa narko kartelima, i eto nama „Jovanjice“.
Veruje li iko da je „Jovanjica“ jedini projekat takve vrste? Ili bi bliže bilo pameti da je ona samo vrh ledenog brega?
No, da se sumnje ne bi kako potvrdile kao činjenice, Senta mora da se "slomi", i to tako što bi mu se jasno pokazalo kako mogu da mu rade šta hoće i dokle hoće, a da za to vreme niko neće ni pisnuti.
Cilj je, očigledno, da ga smeste u malu stolicu na okretanje u studiju „Objektiv televizije“, one televizije čiji je vlasnik više kafa popio sa Veljom Nevoljom nego sa svojom ženom, a prekoputa bi sedeo Magični Đuka i propitivao bi ga kako su on i Nebojša Stefanović ubacili kompromitujući sadržaj u Koluvijin telefon.
Cilj je i sve to uraditi pre nego sto se policajac Milenković pojavi u sudnici kao svedok u slučaju „Jovanjica“.
Strašno i za pomisliti!
Senta ne sme pasti! Nikako.
To je test za celu našu naciju.
Ovo je, zapravo, pitanje hoćemo li decu i unuke odgajati u državi ili u narko kartelu?
Neće doći konjica da nas spasi. Naši strani partneri se neće mešati. Sada gledaju da li smo zaslužili da se sa nama razgovara kao sa odraslim i odgovornim ljudima. Dok god ćutimo to nismo.
Nema više vremena za premišljanje.
Izlazili smo na ulice zbog produženog „kovid časa“. Blokirali smo mostove zbog rudnika litijuma. A sada, kad narko mafija prerušena u državno rukovodstvo mrcvari poštenog policajca da bi nas ubedila da nismo videli ono što smo svi videli, svi gledamo u vrhove cipela.
Da bismo uspeli da se odbranimo od onih koji su nam oteli državu, moramo sada pobediti naše strahove – strah za egzistenciju, strah za život, strah za bližnje...
Na jednom svetogorskom manastiru piše "ko umre pre nego što umre, neće umreti ni kada umre".
Piše: Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke
