Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Visoke peći potpaljujem ja
Ruda se topi, nasmejan sam ja
Pesma se ori, peva fabrika
Pesma se ori, a-a-a-a-a
Do pre nekoliko dana ni slutio nisam da će me aktuelna zbivanja naterati da se setim već pomalo zaboravljenih Maljčika, VIS Idoli. A, eto, pesma je danas aktuelna bar kao i 1980, kada je prvi put snimljena kao singl. Jeste Vlada Divljan napravio parodiju na tadašnji sovjetski socrealizam, ali ne mogu da se otmem utisku da bi i ovih dana izgovorene reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili premijerke Ane Brnabić očas posla, i to bez naročite pomoći nekadašnjeg „idola“ Nebojše Кrstića, mogle da se ukomponuju u neke nove Maljčike. Jedini problem je što se u Srbiji visoke peći ovih dana ne potpaljuju, već kineski Hbis, vlasnik Železare u Smederevu, najavljuje da će do daljeg ugasiti jednu od dve i tako prepoloviti proizvodnju. Što i nije za pesmu, ako se ima u vidu da je Hbis jedan od tri najveća „srpska“ izvoznika. Zajedno sa kineskim Ziđinom u Boru i ruskim NIS-om. Zato će gašenje jedne visoke peći u Smederevu sigurno oboriti i ovogodišnji rast srpskog BDP-a, što će svakako pokvariti raspoloženje predsedniku, koji najviše voli da priča o tome kako naš dži-di-pi najbrže raste, ne samo u regionu, već u celoj Evropi. Gašenje jedne od dve visoke peći smanjiće i „naš“ izvoz i povećati spoljnotrgovinski deficit, koji je i bez toga u maju oborio sve rekorde, jer je u tom mesecu bio veći od 1,1 milijardu evra.
U pravu su naši zvaničnici kada se hvale da je izvoz iz Srbije u prvih pet meseci povećan za više od 30 odsto. Samo što prećutkuju da nam je uvoz povećan za 47,8 odsto i da smo na uvoz potrošili 4,9 milijardi evra više nego što smo zaradili izvozom. Drugim rečima, za samo pet meseci spoljnotrgovinski deficit Srbije povećan je 109 odsto i tim tempom do kraja godine minus će premašiti 11,5 milijardi evra. Zato se već sada postavlja pitanje kako će se taj deficit finansirati. A malo ko bi se kladio da će uvozni energenti na zimu biti jeftiniji nego što su sada.
Ako je za utehu, bar možemo da se hvalimo da je Srbija konačno počela da liči na Nemačku. I najsnažnija evropska ekonomija je, naime, u maju, prvi put posle ujedinjenja imala spoljnotrgovinski deficit u razmeni sa svetom, jer su od izvoza zaradili skoro milijardu evra manje nego što su potrošili na uvoz. S druge strane, iako izložena sankcijama Zapada, Rusija je u drugom tromesečju ove godine u svom spoljnotrgovinskom bilansu iskazala rekordni suficit od 70,1 milijardu dolara. Tome je, naravno, najviše doprinelo poskupljenje energenata, ali i pad uvoza robe široke potrošnje, zbog sankcija Zapada.
Кad već pominjem poskupljenja, red je pomenuti da su potrošačke cene u Srbiji zvanično u julu ove godine u proseku za 11,9 odsto veće nego pre 12 meseci. Pri tome je hrana poskupela za 19,3 odsto (hleb i žitarice 18,9, povrće 19,9, meso 23,8, kafa, čaj i kakao 24,7 odsto…). Dakle, više nego što će u novembru ove i januaru iduće godine, kako su to obećali Vučić, Brnabić i Siniša Mali, biti povećane penzije. Ima li iko kome već sada nije jasno da to realno neće biti „najveće povećanje penzija ikada u Srbiji“? I ko bi to mogao da otpeva?
Fali još samo da nam odlazeća vlada ili još bolje, kao u Bajaginoj pesmi, da „u horu, vladari s vladama“ otpevaju deo druge strofe Maljčika: „Sunce već greje, la-la-la-la-la, bogata žetva, radujem se ja“. Ponekad mi se učini da je Srbija preko noći postala zemlja mrava, bez ijednog cvrčka koji bi zapevao, udarajući brigu na veselje. Mada, iskreno, razloga za pesmu skoro da i nema. Ali, mnogi su i do sada pevali bez razloga. Ostali su uglavnom slušali, svesni da će možda jednom i zaplakati.
