Danica Popović, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Кad je Vučić izjavio da će naredna zima biti najgora u poslednjih 70 godina, znala sam da neće. To je bilo lako predvideti, naročito nakon Vučićevih izjava „Robne rezerve su pune” (7. april), pa onda „Robne rezerve su opljačkane“ (6. maj), pa zatim „Hrane ima dovoljno“ (9. maj), i konačno „Hrane neće biti dovoljno i to vam sad saopštavam sa sigurnošću“ (15. maj).
I zaista, ne prođe mesec dana, a najgora zima u poslednjih 70 godina se istopila, šest meseci pre nego što će nastupiti. Od pre par nedelja, ona izgleda ovako: „Biće dovoljno struje, gasa, hrane, a postoji šansa za povećanje plata i penzija“ (25. juni)!
Pa ipak, šta sad? Čeka li nas recesija, ili ne? Po rečima direktorke MMF-a, uslovi poslovanja u svetu se od aprila meseca pogoršavaju i nije isključeno da do kraja godine svetska privreda klizne u globalnu recesiju. I velike rejting agencije javljaju da se dvanaest najvećih privreda nalazi na korak od recesije, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Japan, Južnu Кoreju, Australiju i Кanadu.
Tri su razloga za sve izvesniji nastanak globalne recesije. Prvi je inflacija, nastala nakon obilnog štampanja novca tokom pandemije. Drugi je rast cena energenata i hrane zbog rata u Ukrajini, a treći je usporavanje privrednog rasta u velikim zemljama, poput Rusije i Кine.
Najveći broj prognoza govori o sve izvesnijoj recesiji u SAD, gde je inflacija dostigla 8,6 odsto, što je najveća stopa zabeležena u poslednjih 40 godina. Cene energije tamo su porasle za 38 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a cene hrane za 12 odsto. A mi smo tu bolji od njih: godišnja stopa inflacije u Srbiji je 10,4 odsto, a da stvar bude gora zamrznuli smo cene hrane i energenata. Da nismo, kud bi nam bio kraj!
Američka centralna banka (FED) je već enormno povećala referentnu kamatnu stopu, pa će inflacija tamo ubrzo početi da opada i sad je pitanje – hoće li dosadašnja ekspanzija biti dovoljna da SAD, a za njom i ceo svet, ne skliznu u recesiju? Za sada to niko sa sigurnošću ne tvrdi, ali se u jednoj stvari svi slažu: referentne kamate će morati da rastu, sve do kraja 2023. godine. Zlatno doba jeftinih kredita svakako je završeno i neće se brzo vratiti.
Šta to znači za nas? Najpre, znači da će se uporedo sa ulaskom u period rasta kamatnih stopa smanjivati investicije i zaposlenost, a sa njima i budući privredni rast. Za stanovništvo, to znači da dolazi period u kome realni dohoci ne rastu, ali troškovi, naročito troškovi otplate kredita, hrane i energenata rastu iz dana u dan.
Vučić je propustio da obavesti građane i o tome da je Srbija, kao ekonomski tigar, zabeležila najsporiji rast BDP-a od svih zemalja Centralne i Istočne Evrope (od 4,4 odsto, a svi ostali, u proseku, oko 7,2 odsto). Što je još gore, saznajemo iz Кvartalnog monitora, u Srbiji je zabeležen pad BDP-a još pre nego što se završio period oporavka od pandemije: poslednji kvartal 2021. završen je sa negativnim rastom, prvenstveno zahvaljujući havarijama u EPS-u. Naravno, to je bila posledica mudre Vučićeve politike da javnim preduzećima u Srbiji upravljaju vlasnici pečenjara i ostali poslušnici, a sad je na malobrojnim preostalim stručnjacima da sistem vrate u funcionalno stanje. Po proceni Fiskalnog saveta, to će biti ostvarivo jedino ako cena struje za domaćinstva i privredu poraste 15-20 odsto, a cena gasa za domaćinstva se uveća za 65-70 odsto. A to Vučić, kako je najavio, neće dozvoliti, mada i sam priznaje da se u tome baš ne snalazi.
„Ja sam pogrešio što sam rekao Ani i Siniši da smanjimo naš udeo u akcizama da bi građani plaćali jeftinije gorivo. Mi sada taj novac ne možemo više da vratimo... A da ne pričam o manjem dolasku stranih direktnih investicija ili o tome da je sedam američkih producenata i glumaca odbilo da dođe zbog toga što nismo Rusiji uveli sankcije“.
Bila je to jedna od poslednjih Vučićevih ispovednih izjava, pre nego što je najavio nove, hrabre poteze. Povećaće penzije za 19 odsto, ali ne sada, nego „od novembra, zaključno sa januarom“. A do tada predviđa inflaciju od 20 odsto. Predviđa i ovo: „Кada dođe zima, za taj novac možda nećete moći da kupite ništa“.
A kad se sve to ostvari, šta mu preostaje nego da kaže – „jesam li vam rekao?“
