Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Mnogi iz opozicije vole da naglase kako Aleksandar Vučić, jedini od svih nosilaca državnih funkcija ima legitimitet, jer, zaboga, pogledajte kakvi su bili izbori za parlament 2020, kao da izbori za predsednika, 2017, nisu bili rezultat Vučićevog petogodišnjeg silovanja demokratije, gušenja slobode medija, uništenja opozicije, te pretvaranja SNS u banditsku hobotnicu, a Srbije u mafijašku perionicu novca.
Jedina pozitivna stvar u “legitimnosti” Vučićeve funkcije jeste to što imamo odgovorno lice za užase koji su nam se desili tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.
Ni on ne beži od toga. Gazeći po sopstvenim ustavnim ovlašćenjima, svakodnevno se kurči kako odlučuje o svemu. Sa pozicije pandemijskog dirigenta, upravljao je kovid zarazom, tako da ona u Srbiji traje neprekidno, a odnela je mnogo više života nego što je smela.
Uvek to treba naglasiti, rezultat Vučićevog igranja životima bila je smrt četrdesetak hiljada građana više u odnosu na petogodišnji prosek.
Dok pišem ovaj svečani tekst, Vučićeve žrtve i dalje svakodnevno umiru od kovida ili od postkovid sindroma.
Aleksandar Vučić našao se opasno blizu tonama droge i mafijaškim otmicama i ubistvima, toliko blizu, da je javno lupetao o tome ko naručuje ćevape od ljudskog mesa, upirao prstom u nebesa, kriveći ih za saradnju sa kartelima, sve vreme se provlačeći tik uz najjezivije afere povezane s organizovanim kriminalom.
Do te mere je postao sumnjiv u svom providnom vađenju, da je čaršija počela da bruji kako je upravo on vođa mafije, kome je, prema istim glasinama, direktno podređena bila Dijana Hrkalović, a njoj korumpirani deo policije i BIA.
Šta je istina, znaju verovatno FBI, DEA, EUROPOL i EURODŽAST. Dok pišem ove svečane redove, mafijaška i “navijačka” ubistva i dalje na svakih nekoliko dana potresaju Srbiju.
Danas se, silom spoljnog uticaja, Vučićevo najepohalnije delo, srpski hladni građanski rat, našao u privremenom prekidu.
Građani, koji su godinama bili huškani jedni na druge i držani u stanju neprekidne tenzije, našavši se u stanju iznenadnog antiklimaksa i na pragu višegodišnje letargije, okrenuli su se jedni protiv drugih.
Ovih dana, baš kad Vučić započinje svoj drugi “legitimni” predsednički mandat, srpsko društvo nosi bujica ubistava među poznanicima, dojučeranjim prijateljima, članovima porodica ili potpunim neznancima.
“Mirni i tihi” građani, pretvaraju se u okrutne ubice, kojima je nečija pogrešna rečenica dovoljna da izvade nož i krenu da bodu, odnosno repetiraju kalašnjikov i počnu da rešetaju.
Eto, nad svim tim, a ne samo nad Ustavom, po kome i dalje gazi kao pas po bari, Aleksandar Vučić je juče, pred jednoumnom i maloumnom skupštinom iz 2020, položio zakletvu za svoj novi predsednički mandat. Neka počivaju u miru sve žrtve njegove vladavine.
