Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 20.6.2022.
Robi K. (IIIa)
Ona teta Biserka u dućanu je tukla u kasu stvari iz mamine kofe. Onda je ona zveknila zadnji šuc i rekla je: „Tristašezdes kuna!“ Moja mama je cijuknila: „Tristašezdes kuna?! Kako, j-bate? Pa nisan ni po kofe napunila!“ Teta Bise je slegnila sa ramenima i rekla je: „To nemojte mene pitat…“ Mama je viknila: „Muko isusova! Zadnji put san kupila sve ovo isto i platila dvistačetrdes kuna!“ Teta Biserka je pitala: „A kad je to bilo?“ Mama je rekla: „U prošli utorak, ženo božja!“ Teta Biserka je pitala: „I baš ste sve isto kupili?“ Mama je rekla: „Isto u cencu cence! Ne mogu virovat da je od prošlog utorka do danas sve krešilo sa dvistačetrdes na tristašezdes kuna!“ Teta Bise je rekla: „E, da radite na blagajni virovali bi! Nema rakete koja je brža od hrvacke imflacije!“ Mama je rekla: „Pa di ova zemlja ide, za gospu blaženu?“ Teta Bise se nagnila prema mami i utiho je rekla: „Ide u p-zdu materinu! Al nemojte nikom reć!“ Mama je utiho rekla: „Lako za nju, al prije toga će nas ova vlada sve dotuć do smrti! Tristašezdes kuna za niti po kofe stvari?! Nema šanse da ja to platin!“ Teta Biserka je njoj rekla: „A možda da sad ne kupujete, nego da u dućan dođete opet u prošli utorak? A? Mislin, ako ste skužili da van je tad jeftinije!“ Mama je piljila u tetu Bisu. Teta Bise je piljila u mamu. Onda je mama fljasnila se po čelu i rekla je: „Kako se toga nisan sitila!“
Moja mama je u prošli utorak išla u dućan. Ona teta Biserka u dućanu je tukla u kasu stvari iz mamine kofe. Onda je ona zveknila zadnji šuc i rekla je: „Dvistačetrdes kuna!“ Mama je zinila: „Šta? Tako puno?“ Teta Bise je slegnila sa ramenima: „To nemojte mene pitat…“ Onda je mama uzela proučavat račun šta ga joj je dala teta Biserka. Ona je rekla: „Pa ja ću ispalit! Ne mogu virovat da čokolada za Robija i bomboni za Damjanicu dođu triesipet kuna! Pa jel to za bogu plakat?“ Teta Bise je njoj rekla: „Inače van nije zdravo dicu šopat sa puno slatkog!“ Mama je podviknila: „Jel? A sa čime vi svoje šopate? Sa pomidorima i tikvicama?“ Teta Biserka je rekla: „Ja neman dicu!“ Mama je zakreštala: „A jel vi znate da su pomidore i tikvice trista puti skuplji od slatkog? Ja san dicu i navukla na čokolade i bonbone da smanjin potrošnju na voćke i povrćke! Kako bi drugo priživili u Hrvackoj? Računan, bolje da mi se dica razbole od đank fuda, nego da umru od gladi!“ Teta Bise je rekla: „Gospođo, ja san van kriva adresa za te spike! Lipo san van rekla da neman dicu!“ Mama je uzdahnila: „A i meni bi život bija miljon puti lakši da ih neman!“ Teta Bise je rekla: „Pa šta se onda j-bete sa kupovinon? Umisto da sad obavljate šoping, vratite se doma i onda dođite u dućan kad ne budete imali dicu! Valjda ste skužili da van je tad jeftinije!“ Mama je piljila u tetu Bisu. Teta Bise je piljila u mamu. Onda je mama fljasnila se po čelu i rekla je: „Kako se toga nisan sitila!“
Moja mama je išla u dućan kad još nije imala mene i Damjanicu. Ona teta Biserka u dućanu je tukla u kasu stvari iz mamine kofe. Onda je ona zveknila zadnji šuc i rekla je: „Stopetnajs kuna!“ Moja mama je iz zadnjeg žepa od reba izvadila đenge. Onda je ona rekla: „Asti jarca! Ponila san od doma samo sto kuna!“ Teta Bise je zakolutačila sa očima: „I šta ćemo sad?“ Mama je rekla: „A neam pojma…“ Teta Bise je pitala: „Oćetel ostavit kofu ovde, pa se vratit doma po još petnajs kuna?“ Mama je rekla: „Ma ne mogu se sad vraćat doma! Žurin se na rendes!“ Teta Biserka je pitala: „Jel sa onin klempavin debilom?“ Mama je pitala: „Kojin klempavin debilom?“ Teta Bise je rekla: „Nije važno… Oćetel onda nešto izvadit iz kofe, da van račun ne pređe sto kuna?“ Mama je dumala: „A šta da izvadin?“ Teta Bise je rekla: „Šta ja znan, možda ove uloške?“ Mama je rekla: „Joj ne mogu izvadit uloške, sutra bi mi triba doć menzes!“ Teta Biserka je nagnila se prema njoj i utiho je rekla: „Meni kad dođe menzes, a neman uloške, složin dva šudara u mudante i mirna Bosna!“ Mama je rekla: „Ajme to mi je malo bljak!“ Teta Bise je dignila ombrve: „Mirna Bosna ti je bljak? E kako mi vi mladi idete nakurac…“ Mama je rekla: „Ma ne, nego to sa šudarom u mudantama!“ Teta Bise je rekla: „A j-biga, ćerce, pa ne toči ti valjda toliko da ti triba zastava… Al ako ti je bljak, onda lipo dođi u dućan kad nemaš menzes!“ Mama je rekla: „Pa neman sad menzes! Nego će mi doć sutra! Najkasnije preksutra!“ Teta Biserka je rekla: „Krivo si me ubrala, darling! Tila san reć – kad nikako nemaš menzes! Valjda si skužila da ti je tad jeftinije!“ Mama je piljila u tetu Bisu. Teta Bise je piljila u mamu. Onda je mama fljasnila se po čelu: „Kako se toga nisan sitila!“
Moja mama je išla u dućan. Mama je išla u peti razred. Ona teta Biserka u dućanu je tukla u kasu stvari iz mamine kofe. Onda je ona zveknila zadnji šuc i rekla je: „Seandesidvi kune! Jel ti triba još šta?“ Mama je rekla: „Još kutija niške Drine za tatu!“ Teta Biserka je složila mrgudnu facu i rekla je: „To u ovon dućanu više ne držimo!“ Mama je pitala: „Zašto ne držite?“ Teta Bise je rekla: „Zato jerbo je iz Niša! I plus je Drina!“ Mama je pitala: „Pa šta onda?“ Teta Biserka je podviknila. „Kako pa šta onda? Pa rat je, p*čkamu materina! Jel ti to nije poznato?“ Mama je rekla: „Ovkors da mi je poznato!“ Teta Bise je rekla: „E, pa ne možemo valjda usrid rata prodavat agresorske proizvode!“ Mama je rekla: „E znan, al ako se vratin doma bez duvana, tata će ispalit na ganglije! A kad ispali na ganglije, onda mi zna zveknit trisku!“ Teta Bise je rekla: „Slušaj, ćerce, ako te ćaća usrid rata šalje u dućan po nišku Drinu, znači da nije baš pri sebi!“ Mama je zakmečala: „Pa to van i govorin!“ Teta Bise je pitala: „Jel to možda oni ludaš sa Šolte?“ Mama je rekla: „Je! Tata kaže da neće on zbog nekog pišljivog rata minjat pušačke navike!“ Teta Biserka je rekla: „Ha, ta mu nije skroz bezveze… Nije čovik kriv šta je pri rata svugdi bilo niške Drine!“ Mama je zacendrala: „Pa šta sad da radin? Popiću peščurinu trista posto!“ Onda je teta Biserka rekla: „A čuj, ja bi se sad na tvon mistu lipo pošla u parkić igrat sa frendicama, pa se vratila u dućan prije rata! A? Šta kaeš?“ Mama je piljila u tetu Bisu. Teta Bise je piljila u mamu. Onda je mama fljasnila se po čelu i rekla je: „Kako se toga nisan sitila!“
Moja mama je išla u dućan. Mama je imala pet godina. Ona je do one tete Biserke na kasi donila pak kolojs žvaki. Teta Bise je nju pitala: „Samo žvake?“ Mama je klimnila sa glavušom. Teta Bise se nasmjehuljila: „Aaajme šta ti je smišan ti ljubičasti fjok u kosi… Nego, malecka, jel se ti mene sićaš?“ Mama je zableušila se sa tupilom od nekuženja. Teta Biserka je pitala: „Jel se sićaš kad si ono došla kod mene na kasu sa po kofe stvari, pa ti je ispa račun od tristašezdes kuna?“ Mama je piljila u tetu Bisu sa zblentozom. Teta Bise je rekla: „Ma kako se ne sićaš? Ono kad san ti ja rekla da Hrvacka ide u p-zdu materinu?“ Onda je mama klimnila sa glavom i rekla je: „Sićan se!“ Teta Biserka je rekla: „Eto! Jel sad vidiš koji je teta Bise lumen, a? Žvake ti dođu stopedes dinara!“
