Piše: Svetislav Basara
Tačno je da tabloidne odštampotine i rijaliti programi zalaze poduboko u zonu suphumanog, ali nije tačno - i brojkama NIJE TAČNO - da su tabloidi i rijalitiji „iskvarili“ srpsko društvo, nego se srpsko društvo - zahvaljujući dvovekovnom nemaru, ošljarenju, javašluku i idenju linijama manjeg otpra - iskvarilo do te mere da su tabloidi i rijalitiji postali njegovo verno ogledalo.
Ali i nešto mnogo opasnije, o čemu ću sad govoriti. Naime, svi oni/one koji ne čitaju tabloide i ne gledaju rijalitije - iako ih 100% čitaju i gledaju u potaji, jer kako bi drugačije znali kakva su đubrad u pitanju - iz nečitanja tabloida i negledanja rijalitija izvlače zaključak da su oni/one kulturni, pristojni i pametni, što mož’ da bidne, al’ ne mora da znači.
Uobičajena zamena teza, psihologija za predškolski uzrast. Kosmodisk. Ovako to ide: „Ustanovio sam da je A rđav“ - „na vama je da zaključite da sam ja dobar ko lebac, da taj zaključak ne dovodite u pitanje i da ga se držite u vjekove vjekova“.
Patologija društva je mnogo kompleksnija. Tvrd vam stojim da bi - sve kad bi se (nekim čudom) ispooduzimale nacionalne frekvencije svim emiterima rijalitija - u Srbiji sve ostalo (i postajalo sve gore) isto jadno kao i sa rijalitijima. Ima li rešenja. Ima. Kad ponestane evra, prijavite se u rijaliti ili menjajte teze.
