Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Samo ljudi koji su sišli s uma mogu da budu u ovome. Da bi izašli odavde, potrebno je da shvate gde se nalaze. Da bi to razumeli moraju da budu u punoj misaonoj snazi. A to bi značilo da su pri pameti i da nisu ovde.
Samo neuračunljivi birači mogli su da izaberu ovo. To bi onda značilo da izbor ne važi, ali da bismo stigli do takve odluke, morali bismo da raspolažemo zdravom pameću. Oni koji ne poznaju zdravu pamet su nedužni iako su većina, ali to ne mogu da dokažu bilo kome jer nemaju čime. Bezumni sude o tome šta vredi u društvu u kome oni misle da vrede jedino oni. Njihova pamet je jedina koju poznaju.
Zdrava pamet bi nam rekla da odluke koje je neko doneo umesto nas i na našu štetu ne vrede ništa. Ali, u ime onih koji imaju zdravu pamet odlučivaće oni koji nemaju nikakvu. Masovno shvatanje da glupe ili štetne odluke valja staviti van snage, značilo bi da se um vratio ljudima, što bi poremetilo sistem vrednosti, i dovelo do rušenja sistema vlasti. Zdrava pamet bi to morala da razume kao udar na red i poredak i prepustila psihopatama i sociopatama da rade to što inače ne prestaju da rade.
Tako bi se zdrava pamet sukobila sama sa sobom, i prepustila da sve što je važno u svojim rukama imaju opasni bolesnici sa svojom zdravom pameću. Oni bi to pojmili kao jedinu mogućnost i stavili društvo na raspolaganje sebi. Ostaci zdrave pameti kod pojedinaca koji nisu podlegli važećoj zdravoj pameti o superiornosti nakaza i manijaka, doveli bi do okolnosti u kojima bi svi zdravi koji su preostali bili proglašeni psihotičarima koji ometaju prirodni tok stvari, što je ovde već ostvareno.
Pošto je prirodni tok stvari neprirodan, pojavljuju se snage koje žele to da menjaju, ali ne znaju kako i u kom pravcu. Društvo razume da je normalno što se kreće prema ambisu i propasti, i da svaki otpor tome ide na neposrednu štetu društva koje neće postojati ako shvati razloge svog nestajanja.
Sišavši s uma, koji vode društvo ulažu sve što imaju da društvo ne preživi kako bi postojalo.
Na čelu društva je onaj koji je sišao najdublje i otišao najdalje od uma, što dokazuje njegovu nedostižnu nadmoć. Da to ne bi bilo uočeno, on organizuje izbore u kome sišavši s razuma biraju najdublje sišavšeg s uma, kako bi opstalo društvo koje može da postoji jedino ako nije živo.
Ponovo se javljaju embrioni, pa i fetusi zdravih snaga, ali zdrave snage sumnjaju u svoje zdravlje, jer nisu mogle da se pojave tek tako, niotkuda. To znači da su ubačene sa strane, što je za sišavše s uma dokaz da samo snage ubačene sa strane mogu da budu unutrašnji neprijatelji.
Otkriće da ubačene zdrave snage ruše pomahnitale vođe, jasan je dokaz da vođe nisu mahnite, jer da jesu ne bi ni otkrile zdrave snage. To znači da samo ludaci proganjaju ludake, pa stoga niko neće prekoračiti granice ustanove u kojima su zatočeni normalni.
Najmahnitiji među mahnitima je na inauguraciji za bilo šta, proglasio sebe zdravim. Niko lud ne može da bude normalan na inauguraciji, tamo su sve snage bezbednosti i kontrole dovedene da pohvataju one za koje se sumnja da su normalni. Poremećeni vođa ne pripada nikome, njemu pripadaju svi koji nisu poremećeni, što znači da jesu.
Niko normalan koji to nije ne ide na inauguraciju, tako da snage reda nemaju koga da hvataju, osim onoga koji je inauguran. Ali, vezivanje ludog kralja na javnom mestu bio bi dokaz da su snage reda normalne, a to bi bilo nenormalno i negiralo bi čitavu istoriji zdrave pameti kod tužilaca, minastara policije, vojske i nadležnih zdravstvenih službi.
U ambijentu ustanove zatvorenog tipa, pobuna nije moguća. Pobunjenik u posebnoj ustanovi smatra se opasnim. Miran bolesnik u istoj ustanovi smatra se pobunjenikom. Pobuna je ukinuta kao signal zdrave pameti, ako su zdravi pod kontrolom zdravih koji nisu mogli da ostanu normalni.
Rušenje ludaka sa čela države smatraće se pobunom ludaka protiv državnika. Svet odavno smatra njega normalnim a nas mentalno oštećenima. Jedini je izlaz da sebi nabavimo normalnog šefa države. Ali odakle nama normalan šef države? Gde da ga nađemo među nama ovakvima? Nama ni ovaj nenormalan nije dobar. Pametni Srbi, superiorni šampioni lucidnosti, već su izabrali, uvereni da najbolji zaumnik mora da bude najpametniji, ili bar prvi među jednakima.
Znači li to pokušaj masovnog nacionalnog samoubistva? Svakako znači. Ali suicidna društva sastavljena su od ljudi posebnih vizionarskih sposobnosti. Nama se pamet ne može osporiti ni po pitanju planiranja glupog kraja.
Pa zbog čega onda i dalje, slepo i uporno idemo za ludacima?
A za kim da idemo?
