Ljubodrag Stojadinović, kolumna za Peščanik.net, 24.6.2022.
Vučićev konsilijere Đukanović svoju karijeru gradi na zgarištu države. Njegovi radovi pomažu da se raspad sistema pretvori u nepovratni proces, a da ugledni kriminalci bacaju javne anateme na još uglednije od sebe. Izgovarajući pritom neukusne pohvale i zaklinjanja časnom ocu koji ih je stvorio.
Đuka je samo posledica dugog truljenja ljudskog materijala u vrhovima režima, ili na njegovom dnu, svejedno je. On je najamnik u stalnom sukobu interesa koje među tim svetom više nije moguće uskladiti, zadužen da „pomeranjem težišta“ razornih skandala, sačuva jedino onoga po kome se prepoznaje njihovo poreklo.
Đukanović je čistač mrlja sa lica koje ne sme da ih ima, ili bar da stvori privide po kojima su to tuđe fleke koje ne pasuju najvažnijoj glavi. On je statista, nosač deterdženta, varikine i ribaće četke, naturščik u melodramskoj igri neprekidnog ispiranja najprljavije biografije, za koju je sve manje čiste vode.
Afere u vrhu MUP-a mnogo su zloćudnije nego što to izgleda nakon razmene optužbi i uvreda Dijane Hrkalović i Nebojše Stefanovića. Još se ne zna ko je kome tamo bio šef. Možda ona njemu, kao delegirana sila – korektiv u poslovima koje nadilaze policijsku nadležnost. Oboje su već bili pričešćeni opasnim vezama u podzemlju. Nebojša je tek otkrivao čarolije nekontrolisane moći, dajući nešto od toga i ocu Branku. On je, kao i njegov gospodar, shvatio poseban značaj porodice u važnim poslovima. Dijana se pojavila u ministarstvu kao huliganski maneken i izaslanik navijačkog podzemlja, spremna da čuva poziciju svog idola paralelnim nasilnim trupama.
Možda je u tome otišla predaleko, verujući u svoj neograničeni mandat, ali je bar uspela da dotle odanog i skrušenog Nebojšu ogadi šefu, i napusti MUP kao službenica koja nije videla svoje limite. Ali ni posebnu osobinu Stefanovića – organizma koji je kadar da preživi u svim neljudskim uslovima.
Tek kad su se pojavili kanibali u blizini dvora, postalo je ozbiljno.
Još ne znamo ko je prisluškivao šefa i šta je sve načuo. O tome šta sve Nebojša od opasnih tajni krije u svojim sefovima, čuli smo bezbroj verzija. Izgleda da tamo nema ničega strašnijeg od ovoga što je pred nama. Nema te tajne koja bi mogla da naškodi licu otpornom na moral, niti da ga ocrni više nego što jeste.
Misli se da je obdukcija skandala već pretvorenog u višednevnu vodeću temu, samo oblik čuvanja đavola izvan pakla. Šta god se dešavalo nedavno, ili se odigrava dok se raspreda nerešivo, postoji čovek koji sa bilo čime od toga ne može da ima ništa. On je vođa i učitelj, pa samim tim nedužan, njemu će odgovarati svi grešnici koje je stvorio ni iz čega, a on nikome.
Izgleda da još nismo razumeli šta se zaista događa: grupa opasnih kriminalaca je prilagodila sebi državne resurse i koristi ih kao svoj posed. Bez straha da će biti otkriveni, jer već jesu pa nikome ništa, i u tome se osećaju potpuno sigurno sa mnoštvom dobrih razloga.
Đukanović je odlučio da šefa brani potpunim nipodaštavanjem ministra odbrane, u svakom sistemu ključnog stuba stabilnosti režima. Nebojša nekako drži glavu iznad vode, u tom položaju budućeg utopljenika on se ponaša prividno mirno. Redovno stiže da se ulaguje i iskazuje odanost, ne pokazujući ni najmanju gadljivost povodom toliko poganih stvari koje su pale na njega. Uz sve drugo, on se bavi odbranom zemlje, na vežbama dočekuje vrhovnog i trudi se da pokaže kako su njih dvojica bliski prijatelji, i da ne postoji ništa što može da ih razdvoji.
Ova afera o aferama ima smisla u zatrpavanju svih drugih. Kad ona bude potrošena, pojaviće se nova. Režim je u opasnoj fazi autoimune bolesti, i ne može da traži opasnost za svoj opstanak izvan sopstvenih snaga.
Ostaci države tragaju za petom kolonom, znajući da će im glave doći mangupi u njihovim redovima. Te redove više nije moguće učiniti homogenim, suviše je loših primera koji dolaze sa samog vrha. Nigde na drugom mestu ova vlast ne bi opstala, niti bi iluzionista poput ovdašnjeg vladara mogao uvek iznova da pronađe kaskadere koji će ga zamenjivati u glavolomnim scenama.
Jovo Bakić kaže da je nezamislivo da Vučić i dalje bude na čelu države. Svi konci svih afera vode do njega i od njega. To je stav sa kojim se svakako valja složiti, ali ovde su mnoge važne okolnosti izvan granica razuma. Zato smo u njima. Vučić možda i opstaje zato što je njegova pozicija nezamisliva. Ionako ga Đuka pere vodom koja je već korišćena.
