Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Sećam se ko da je bilo danas, a bilo je pre tačno pet godina, mada je sve isto, samo njega nema gde nema – ispred studija N1 čekali smo da počne emisija o Vučićevoj prvoj inauguraciji zakazana paralelno sa inauguracijom – kada me je pozvala Lidija Valtner, naša novinarka, i obavestila da je upravo nepoznato lice izguralo sa platoa ispred Skupštine. Hm, izguralo…
– On me bukvalno odneo i izbacio u Pionirski park! – čuo se sa druge strane Lidijin glas.
Uznemiren Lidijin glas, dakako, jer ko ne bi bio uznemiren da ga neko podigne i odnese sa slobodnih srpskih ulica u nepoznatom pravcu.
Delovalo mi je neverovatno – da nije možda Vesić napravio neku gondolu koja spaja plato ispred Doma Narodne skupštine i Pionirski park, pa gondola sama hvata ljude, podiže ih uvis, i nosi 100 metara odatle. Te ih tamo prizemljuje? Nekako u Srbiji uvek tražite razlog da ne verujete da je to baš onako kako vam je opisano.
– Baš te podigao i odneo? – pitao sam Lidiju i otišao u studio, gde sam odmah obavestio javnost da N. N. lica, najverovatnije plaćeni gondolijeri Srpske napredne stranke, odnose ljude od tačke A (skupa spontane podrške predsedniku) do tačke B (Pionirskog parka, retke zelene oaze u centru grada koja je preživela gospodina Zamenika). Karte za gondolu su besplatne, pa navali, narode.
Lidija je i sutradan bila uznemirena. Lično, nikada nisam osetio tu vrstu uznemirenosti jer mene do sada niko nije uspeo da podigne i transportuje na taj način od tačke A do tačke B, jer bi SNS u mom slučaju morao da angažuje reprezentativne dizače tegova u kategoriji od 110 kilograma, a ne neke bilmeze pokupljene s koca i koopca, kakav je bio opis tih N. N. lica, koji su Lidiju odneli, a jednog foto-reportera i jednog učitelja davili i vodili ka Pionirskom parku.
Onda je sve to već posle tri dana zaboravljeno. Kao da su se iskrcali vanzemaljci, nekog oteli i prebacili na tačku B, nekoga davili, a onda se vratili odakle su i došli, u nama nepoznata prostranstva svemira.
Sve dok na mejl redakcije nije stiglo obaveštenje sa N. N. adrese da su pomenuta N. N. lica uslikana baš tokom operacije davljenja, uvrtanja ruku i odnošenja, te se slike mogu pazariti na jednoj platformi za prodaju fotografija.
Kupimo fotografije i objavimo ih. I sednemo posle Sneža Čongradin i ja da identifikujemo lica sa slika, to uradimo brže od policije i tužilaštva, u čemu su nam zdušno pomogli čitaoci Danasa šaljući nam informacije i kratka uputstva za rubriku „Ko je ko među inauguracionim nasilnicima“.
Te istraživačkim novinarstvom utvrdimo sledeće: Slobodan S. je osoba koja je nasrnula na Lidiju Valtner. On je lično obezbeđenje Vučića prilikom stranačkih skupova i to je vidljivo na nekoliko fotografija koje su objavljene u medijima i na društvenim mrežama. Novinari koji posećuju sedište SNS u zgradi Starog Merkatora na Novom Beogradu viđali su ga za pultom na ulazu u stranačke prostorije.
Na nekoliko fotografija vidi se S. N., koji je tokom incidenta na mitingu SNS u jednom trenutku od drugog nasilnika „preuzeo“ Marka Radosavljevića i stegao ga oko vrata. U pitanju je bivši bokser i političar, učesnik rijaliti programa o kojem su mediji pisali 2016, što se i navodi na njegovom Fejsbuk profilu. On se na FB profilu hvalio da je radio u obezbeđenju premijera Srbije, a bio je i odbornik u Skupštini grada kao član Srpske radikalne stranke.
Nasilnik sa bradom i naočarima za sunce, u svetlim pantalonama, koji je na mitingu SNS takozvanom „kragnom“ davio foto-reportera, što se na fotografijama nedvosmisleno vidi, jeste Aleksa P., i kako se može videti na njegovom Fejsbuk profilu, pripadnik je navijačke grupe Partizana – Grobari Sremčica.
Čovek u majici na štrafte i naočarima za sunce, koji drži ispod leve ruke foto-reportera, jeste C. B., profesionalni telohranitelj. Na njegovom Fejsbuk profilu može se videti fotografija sa Vučićem, objavljena 23. aprila 2016, dan uoči održavanja vanrednih republičkih izbora.
„Ja se bijem sa maksimalno pet ljudi, a moj brat sa 10, i svi završe na klinici bez zuba i cipela, a nas dvoje kad smo izlazili tukli smo se sa celom kafanom i njenim inventarom, i dobro smo prolazili, samo kad se setim“, jedan je od njegovih postova na Fejsbuku.
Sneža i ja objavimo naša saznanja u novinama, računajući da će možda da nas sete na Dan bezbednosti, a ako nas se i ne sete, nikom ništa, to je bila naša dužnost, zbog drugarice Lidije.
I onda se desi preokret – tužilaštvo „nakon sveobuhvatne analize“ saopšti da nema dokaza da su ona lica izvršila krivična dela „ugrožavanje sigurnosti“ ili „nasilničko ponašanje“, te da su učinili humano delo tako što su novinare i ostale građane deportovali iz mase u Pionirski park, na sigurno. Baš tako.
Koju godinu kasnije, jelte, po saopštenju tužilaštva, saznali smo da napad na inauguraciji jeste bio humanitarna intervencija. Siledžije iz obezbeđenja SNS su zahvatom zvanim „kragna“ i uvrtanjem ruku iza leđa spasili živote našim kolegama & građanima i mi bismo zbog svega, pretpostavljam, morali da im budemo doživotno zahvalni. Trebalo bi ih kandidovati za nagradu Večernjih novosti „Najplemenitiji podvig godine“. Ili „Naplemenitija kragna godine“. Ili „Najplementije davljenje 2017. godine“
Đura je očigledno oprostio Lidiji i ostalima što ih je tukao, s tim što se Đura prethodno učlanio u SNS. Ali sumnjam da bi mi trebali da oprostimo Đuri, makar čekali još 10 godina.
