Draža Petrović, kolumna za portal N1
Draga Zorana, pišem vam ovo pismo u znak podrške povodom najnovijih dešavanja oko vas i iznad vas.
Srpska napredna stranka u koju ste ušli svojom voljom, pri čistoj svesti i savesti, jeste čudno koncipirana organizacija: da ste kojim slučajem u pola noći nelegalno srušili pola nekog beogradskog kvarta, ne bi vam se ništa naročito desilo, a predsednik bi vas čak i podržao. Rekao bi: “I ja bih to isto uradio, samo danju!”
Da ste kojim slučajem naredili da neki helikopter uzleti u nemogućim uslovima samo da bi se slikali kao ministarka heroj koja spasava ljude u nevolji, a helikopter se srušio i ljudi izginuli, predsednik bi vas podržao. Rekao bi: “Ne dam Zoranu!”
Da ste kojim slučajem uzgajali marihuanu na najvećim plantažama te poljoprivredne (ne)kulture u ovom delu Evrope, i da su vas po puštanju iz pritvora naterali da date intervju u podkastu “Na travi sa Đukom” u kome jasno kažete da podržavate predsednika i da vam je sve smešteno jer niste hteli da optužite Andreja, predsednik bi vas podržao. Rekao bi: “Čudno je da Zorana samo zbog marihuane bude toliko u pritvoru. Pa nije nikoga ubila!”
Ne, dakle, ništa vam ne bi falilo ni u jednom od ovih slučajeva, ali počinje da vam fali otkad ste se odlučili da date intervju listu Nova. Intervju, dakle, ništa naročito opasno & rizično – novinar postavlja pitanja, vi odgovarate na pitanja, i onda to izađe u novinama, čitaoci kupe novine i čitaju. Tu čak ni najveći svetski teoretičari zavera ne bi videli neku zaveru. Ali kao što i nad popom ima pop, tako i nad najvećim svetskim teoretičarima zavere ima bot. A i nad botom ima bot.
Intervju, elem, totalno bezopasna stvar na prvi pogled, ali i cvrc Milojka: tamo gde počinje Srpska napredna straka, tu prestaje logika, a tamo gde prestaje logika, otprilike dva kilometra odatle pa dve ulice levo, tu počinje Ana Brnabić.
Dva kilometra, dakle, od mesta prestanka logike, na mestu zvanom Marićeva jaruga, u jutarnjem programu Hepija, Ana Brnabić je - u trenutku kada je svet na ivici nuklearnog rata, šećer je na ivici da se diluje po ćoškovima i šmrče sa kreditne kartice, a pirinač iz robnih rezervi postaje najskuplja srpska reč - locirala glavni problem savremenog čovečanstva.
-Zorana dala intervju Novoj! - uzviknula je Brnabić.
-Novoj!? Kako ste to otkrili? - uzviknuo je domaćin Marićeve jaruge, takozvani Marić.
-Mi ne čitamo Novu, ali dobijamo redovno izveštaje Bezbednosno informativne agencije o spoljnom i unutrašnjem neprijatelju. Tako da smo blagodareći operativcima BIA saznali za taj nemili događaj i neljudski potez! - objasnila je Brnabić.
Onda su svi naprednjaci krenuli da se zgražavaju: najpre Darko Glišić, ubitačna pojava sa Uba, koji je kazao doslovce da “ne pada sneg da zaveje breg već da svaka zverka pokaže svoj trag", iz čega možemo zaključiti da gde prestaje vremenska prognoza, tu počinje Darko Glišić, jer samo on na 30 stepeni u ladu viđa sneg i tragove u snegu.
-Halo, šefe, upravo sam video tragove Zverke Mihajlović u snegu – javio se ubitačni Glišić svom šefu: “Pratio sam trag i nećete verovati gde me on odveo. U Novu!”
-Bravo Glišiću, odličan posao, odmah organizujte zgražavanje nad Zverkom Mihajlović – rekao je Šef, kome nije bilo čudno što Glišić 2. juna prati tragove u snegu, već, eto, što su ti tragovi odveli pravo do ulaza u zloglasnu Novu.
Pa se onda zgražavao Vladimir Đukanović, bizarna pojava iz Biznilenda, koji je napisao da je Zverka Mihajlović jedna obična fukara, što je dokaz da gde počinje Đuka, tu počinju i prostrani pašnjaci.
Na kraju se zgražavao i predsednik Vučić, koji naravno nije rekao da bi i on dao intervju Novoj, samo bi ga davao danju, niti je rekao “Ne dam Zoranu!”, već je bio šokiran više nego kad je čuo da je neko srušio Savamalu, slao helikopter u maglu ili dilovao skank. On je ukazao da će na Glavnom odboru da većina donese odluku u kojoj ćete vi biti manjina, što samo dokazuje da ste član demokratske stranke u kojoj jedan čovek unapred zna šta će misliti većina.
Tako, draga Zverko, poštovana Zorana, savetujem vam da konačno napustite tu ekipu, pre svega jer bi se onda dokazala moja vizionarska izjava od pre osam godina kod Jugoslava u Presingu na N1, kada sam na pitanje: ”Ko bi po vama bio dobar lider opozicije!”, izjavio: “Zorana Mihajlović”. Iskreno rečeno, tada sam to lupio, ali lupanjue je majka mudrosti.
Posle su me u nekom drugom intervjuu pitali: Da li bih glasao za Zoranu Mihajlović, a ja sam rekao “možda, pod uslovom da nije u SNS”.
Posle te izjave, ima tome pet, šest godina, stigao mi je SMS iz Informera.
„Poštovani, šta je to što, prema vašem mišljenju, izdvaja Zoranu Mihajlović od ostalih predsedničkih kandidata? Rekli ste da biste glasali za nju pod uslovom „da nije u SNS“, da li to znači da očekujete da do proleća ne bude više među naprednjacima? Hvala unapred.“
Na ovo inteligentno pitanje Informera odgovorio sam neinteligentnim SMS-om: „Nju izdvaja što se zove Zorana. A ja obožavam to ime. I moja supruga se zove Zorana“ – napisao sam, te na kraju udario onaj smajlić koji namiguje.
Pa sam tada izašao na naslovnoj strani Informera, čak i u Infoormerovom stripu, gde su aludirali da smo nas dvoje u tajnoj vezi i da smo u “truloj koaliciji”.
Tako da draga Zverko, poštovana Zorana, vreme je da ja postanem vizionar, a vi da postanete nešto drugo.
Puno sreće u daljem nerviranju svih onih likova koje ste iznervirali,
Pozdravlja vas
Draža
