Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Kao što nema ničega lepšeg u životu nego da poznajete sve svoje prijatelje, tako nema ničega lepšeg u novinarstvu nego da poznajete sve svoje čitaoce.
Čitaoci su vaši prijatelji ako ste novinar, novinari su vaši prijatelji ako ste čitalac, ne zna to svaka šuša koja je Danasu u poslednjih 25 godina s podsmehom govorila: Vi lično poznajete sve svoje čitaoce?
– Pa!? Šta je tu loše? Najbolje je imati malo prijatelja, ali onih pravih, najbolje je imati sasvim dovoljno čitalaca, ali onih pravih – znao sam reći kada sam za svojih 13 godina u Danasu, od toga šest godina glavnourednikovanja, čuo takvu opasku.
List Danas u rukama uvek je bio znak raspoznavanja, ausvajs za normalne. Kao kad preko Fortune, udruženja usamljenih srca, dogovorite sastanak na kome će znak da ste to vi biti crveni karanfil, tako se danasovci prepoznaju po ulici. Znam one koji su iz akten tašne ili cegera vadili Danas. I namigivali.
One koji su u tramvaju teatralno čitali Danas da nerviraju one oko sebe. One koji su kupovali po 10 Danasa kada nam je bilo teško i ubacivali komšijama u sandučiće. One, kao gospođu Katarinu iz Hilandarske, koja je Koraksove kalendare kačila na ulaz u zgradu svake Nove godine i tu su stajali do izlaska novog kalendara.
Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta, vodio nas je na doručak u Lovac i odavno obećava odlazak na brizle u Malu Slaviju, ali nikako da uskladimo termine. Buđevac, ratar iz Šumadije, poslao nam je jednom prilikom celu kutiju sastojaka za dobar šumadijski doručak: dve flaše rakije od litar i po, paradajz domaći, krastavac, papriku i crni luk. Plus jaja, domaća. Naša Ceca je od toga napravila bećar paprikaš za sve na redakcijskom šporetu.
Gospođa Goca, naša Kragujevčanka, slikala se sa Danasom koji je naređala svuda po sobi, stotine brojeva u krug. Jednom je došla u redakciju sa kiflicama i Hard rok kafe majicom za glavnog urednika.
Bane iz Boleča svakog proleća i leta stigne sa flašom kajsijevače, trešnjama, jabukama ili smokvama za redakciju.
Gospodin Krstić nam redovno javlja ako pogrešimo broj izdanja…
– Nije 8943 broj Danasa već 8942 – zna tako da pošalje mejl ako omašimo cifru u redakcijskoj gunguli.
Joca Otašević nam je uvek pritrčavao u pomoć: najavimo specijalni broj za 9. maj i reprint čuvenog stripa „Nikad robom“, sa Mirkom i Slavkom, ali dva dana pred izlazak shvatimo da nam je naš oficir za vezu iz Gornjeg Milanovca poslao strip „Nikad robom“ – u kome nema Mirka i Slavka! Počnemo da kukamo, Joca u svojoj voždovačkoj arhivi nađe Mirka i Slavka i bane na vrata redakcije kao dobri duh.
Svakog 9. juna Joca donese na poklon majicu na kojoj je upisana nova godina Danasa.
Eto, to su samo neki naši čitaoci koje lično poznajemo. Čestitamo svim čitaocima koji danas slave, jer časno je bilo praviti Danas, ali još časnije je bilo čitati ga.
