Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Ove nedelje za vas imamo jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra je da je Кonstrakta osvojila peto mesto na ovogodišnjem Evrosongu, što je u svim datim okolnostima, priznaćete, sjajan rezultat. Sa druge strane, loša vest je da ćemo svi da pomremo, bar ako je suditi po vikend-plašenju naroda koje nam je predsednik države priredio u nedelju.
Pitanje je samo koga će da satre hladnoća, koga glad, a koga nuklearna bomba. Ne znamo da li se predsednik malo unervozio, jer se krajem prošle nedelje u svim medijima govorilo isključivo o Evrosongu, čovek prosto nije mogao da dođe do reči i izražaja od te smaračke muzike, ali u gostovanju kod Marije Savić Stamenić od starta je krenuo đonom, i u istom gasu došao do kraja tog jednosatnog gostovanja.
A najavio nam je svašta nešto. Zima će biti najteža u poslednjih 70 godina i on, eto, ne zna kako ćemo preživeti. I ranije nas je kritikovao što smo razmaženi i što, na primer, želimo da nam u stanovima, čije grejanje plaćamo, bude toplo. Кritikovao nas je da želimo da se šetamo u gaćama okolo, ali mi tada nismo shvatali da on zna nešto što mi ne znamo i da samo želi da nas na vreme pripremi za ono što nas čeka, da nas očeliči. Sada se nada da zimus nećemo morati u kaputima da šetamo po stanovima kako bismo se zagrejali, ali ništa nam ne garantuje.
Ako nekako izbegnemo minus i duboko smrzavanje, sačekaće nas glad. Čak 25 odsto svetskog tržišta na planeti neće imati hleb, izjavio je predsednik. Ne znamo da li je mislio na sve one milione ljudi koji ga već nemaju ili je to nekih novih 25 odsto, ali svejedno smo se instinktivno zapitali zašto nam sad govori o gladi i nestašici hrane kad je pre samo nedelju dana pričao kako imamo neverovatne zalihe svega, samo kavijar što nismo napakovali u silose, toliko smo bogati, a sad odjednom, frka, zbrka, drama, apokalipsa, gotovi smo!
Nije problem, možemo mi u kaputima prstima da kusamo sardine u ulju i bareni grašak ako treba, ali nije lepo da se predsednik države igra sa građanima u maniru Big Laleta, ali baš lošeg Big Laleta. „Pazi sad, evo ga grašak, vidi, vidi, ooop, nestade grašak, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš, nema ga, abrakadabra, hokus pokus, gde je grašak, gde je grašak?“
Ako nekako izbegnemo smrzavanje i glad, iza ćoška će nas gotovo sigurno sačekati nuklearni rat. Predsednik je, poput svakog iskusnog znalca i poznavaoca prilika, ustvrdio da je nuklearni sukob vrlo realan i da je veća šansa da se dogodi nego da se ne dogodi. Ne znamo kako da ovu tvrdnju protumačimo u svetlu njegove druge tvrdnje, da je njegov posao da govori istinu, te da je to radio i u kampanji, pa radi i sada, ali nadajmo se da predsednik nikome ne daje, recimo, savete za klađenje. Zamislite samo kako bi to izgledalo. „Ovde je veća šansa da ti dođe kec nego da ne dođe, mada je realno da dođe dvojka, ali ti, ipak, igraj iks, jer mi se ne priklanjamo ni istoku ni zapadu, naša stolica je Srbija i moramo biti nezavisni!“
No, dobro, da ne bi bilo baš sve tako crno i depresivno, predsednik je najavio i jednu lepu stvar, da će da skoči u bazen u odelu. Ne, ne, nije to samo po sebi lepa vest - mada bismo voleli da vidimo - to je samo povod. Vučić je, naime, najavio mogućnost da u Srbiju dođe jedan super-mega-giga investitor i ako se to desi, on će izvesti pomenut performans od sreće i radosti. I to ne samo da je lepa vest samo po sebi, već otvara i jednu novu mogućnost. Naime, ako predsednik pored skakanja u bazen nauči i da otpeva nešto, eto nama kompletnog nastupa za sledeći Evrosong. Neće njemu više tamo neki muzičari i neke pesmetine da kradu pažnju! Aj` zdravo!
