Zoran Kesić i ekipa Njuz.neta, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Nakon gotovo dvosatne konferencije na kojoj je govorio pomalo o svemu, ali generalno ni o čemu, morali bismo dobro da razmislimo da li nam je bolje da nam se predsednik Aleksandar Vučić ređe obraća ili da ipak drži svoj uobičajeni tempo od šest-sedam pojavljivanja dnevno.
Jeste, zamerali smo mu da izlazi iz frižidera, jeste, morao je to čak i u predizborni spot da stavi kako bi objasnio, da narod razume, da od broja njegovih pojavljivanja u medijima zavisi koliko će Srbija napredovati, a kad budemo dovoljno napredovali, on se neće više pojavljivati, majkemi, ali izgleda da nije najsrećnije rešenje ni kada proredi svoje javne nastupe. On u tom slučaju prosto sagori od nestrpljenja, toliko toga mu se nakupi da nam kaže da kada dođe u priliku da to i uradi, on napravi maltene pravi mali ekspoze od par sati.
Zvučalo je to pompezno kad je najavio, čak 10 tačaka je bilo na repertoaru, ali je opet nekako zvučalo kao da se iz Nemačke vratio neki potpuno novi predsednik, koji je tek preuzeo dužnost i sad nam podnosi raport šta je zatekao, šta namerava da uradi, veliki su problemi, teško je, ali on će se boriti kao lav, pričaju da je ovakav ili onakav, ali on ne voli da priča o sebi, on hoće da njegova dela govore za njega, pritisci su ogromni sa svih strana, ali ne brinite, sam Bog ga je poslao da izađe iz onog frižidera, on će nas zaštititi i od Rusa i od Amerikanaca i od Hrvata i od Albanaca i od Đilasa i od Šolaka i od nas samih, ako treba.
A pričao je predsednik o svemu. Eto, na primer, traže mu da smanji i ukine PDV, ali on ne da! Zapad pritiska, ali baš ga briga za pritiske! Bar dok je u Srbiji, kad je na tom Zapadu priča malo drugačije. Putin i Rusija gledaju svoje interese, ne žele oni zlo nama, nego žele dobro sebi, okej, jeste to možda malkice preko naše grbače, ali i za to je kriv Zapad, dabome! A kad smo kod Zapada, braća Amerikanci najjači, dali nam mleko u prahu, imamo koliko hoćeš, možemo i da šmrčemo ako ‘oćemo, al’ ko još šmrče mleko u prahu, je l’ ste normalni?! Soli imamo isto, doduše u vrećama od 50 kila, ali imamo spremnu ekipu da presipa u manje vreće, naši najbolji ljudi će raditi na tome! I sardine smo, takođe, rešili, jedino nam to Кosovo malo zapinje, tu ćemo još da vidimo šta ćemo, a vi ako imate neku ideju slobodno javite, znate kako kažu, nema glupe ideje, hehe.
Pričao je predsednik i o školama i obrazovanju, opet iz perspektive nekoga ko je tek došao na vlast. On je predstavio revolucionarnu ideju da treba imati kvalitetno obrazovanje, da treba razmisliti i o dovođenju stranih licenciranih škola ako treba, te da ne treba samo juriti diplome, svi jure diplome, a kad ih steknu, ovako ili onako, niko ništa ne zna. I da možemo, kao predsednik, da zaboravimo da je upravo on bio na vlasti prethodnih 10 godina i da je upravo ta vlast radila sve da devalvira i uništi obrazovni sistem, te da su upravo mnogi iz njegovog okruženja do diploma i doktorata došli na vrlo sumnjive načine ne stekavši nikakvo znanje, te zato sada on mora da se bavi apsolutno svim pitanjima od Кosova do klimatskih promena, rekli bismo da te ideje još zvuče i okej.
Bilo kako bilo, predsednik je u jednom trenutku zaista počeo da priča čak i o energiji vetra i klimatskim promenama, a kad neko na konferenciji počne da priča o klimatskim promenama, znaš da je vreme za fajront jer niko ne priča ozbiljno o klimatskim promenama, već samo hoće da kupi još malo vremena i produži svoj govor koliko može. Šteta je samo što predsednik u tom segmentu makar nije došao do priče o kadrovima. Ako nam već o nuklearnoj energiji brine Maja Gojković, zašto o vetru i klimatskim promenama ne bi brinuo neko sličan dokazani kadar, recimo Milorad Grčić? Кad smo već dovde došli, što ne bismo isprobali i to.
