Bilježnica Robija K: Drama sa ocjenama



Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 23.5.2022.

Robi K. (IIIa) 

Tata je sidijo na desnoj strani stola i mrgodijo se. Mama je sidila na livoj strani i mrgodila se. Ja sam sidijo u sredini i snuždijo sam se. Tata je rekao: „Još dvi šetemane do kraja škole, a ti od sedan predmeta imaš četri asa! To je čista katastrofa!“ Mama je rekla: „Lani si od sedan predmeta nakupija pet asi! A priklani si ima najbolji prosjek, šest od sedan!“ Tata je rekao: „Znači, svake godine ideš sve gori i gori!“ Mama je rekla: „Šta si stariji, to si lošiji! Umisto da bude obratno!“ Tata je pitao: „Jel moš bar ovu duju iz prirode ispravit u asa? Da si spustiš prosjek?“ Ja sam pitao: „Kako ću je ispravit?“ Tata je rekao: „Pa pitaj učiteljicu da te pita za lošiju ocjenu!“

Ja sam sa tugicom spustijo glavu prema stolu. Mama je meni rekla: „Robi, sine, viš da u ovoj zemlji najvećim glupanima najbolje ide! Samo mi još fali da mi dite ispadne dobar đak, pa da sutra bude gladno kruva!“ Tata je rekao: „Da postaneš neki inžinjer il profesor, pa da živiš ka zadnja guba! Da kopaš po komtejnerima za ne umrit od gladi! I posli se navučeš na alkohol i teške droge!“ Mama je rekla: „Znači, ako znaš da živiš u zemlji di dobro prolaze samo debili, onda se moraš malo potrudit, j*bemu sveca!“ Tata je rekao: „Jer ko će ti sutra virovat na rič da si debil? Moraš imat svjedočbu, čoviče! Moraš imat prosjek!“ Mama je rekla: „Džaba ti talent ako nemaš ocjene!“ Tata je rekao: „Šta da sutra precjednik vlade kaže da mu triba još jedan debil za ministra? A? Il za direktora televizije? Kad je oštra komkurencija, gledaće se ocjene iz škole!“ Mama je rekla: „Kako ti je ona tuka uopće dala duju iz prirode, p*čkajoj strinina?“

Tu sam ja sitijo se sata iz prirode u školi. Ona učiteljica Smilja je mene na ispitivalu pitala: „Robi, nalazi li se Hrvacka u Evropi ili u Africi?“ Ja sam rekao: „Nalazi!“ Uča je pitala: „Di se nalazi?“ Ja sam rekao: „Tu di ste rekli!“ Uča je pitala: „U Evropi ili u Africi?“ Ja sam rekao: „Tačno!“ Učiteljica Smilja je zapiljila se u mene. Onda je ona rekla: „Okej, vidin da imaš malo problema, paš ti postavit pitanje na drugi način! Na kojen se kontinentu nalazi Hrvacka?“ Ja sam rekao: „Nalazi se u Evropi ili u Africi!“ Uča je pitala: „Nisi siguran?“ Ja sam rekao: „Jesan!“ Uča je rekla: „Hm, zanimljiv slučaj…“ Onda je učiteljica Smilja malo grickala kemijsku i dumala je. Onda je rekla: „Moran priznat da je ovo djelomično tačan odgovor! Sjedi, imaš duju! Malo je nategnuta, al je duja!“

Tata je rekao: „Tu ti je bila greška, razumiš! Ne smiš se upuštat u diskusijum! Čim se uvališ u spiku, povećavaš si šanse da dobiješ pozitivnu ocjenu!“ Mama je rekla: „Tribaš reć da ne znaš i gotovo!“ Tata je rekao: „Tako je! Šta god da te učiteljica pita, ti reci da ne znaš! Šta je to tako teško?“ Ja sam rekao: „E znan, tako je i Dinov tata reka Dinu…“ Mama je pitala: „I?“ Ja sam rekao: „I ništa! Dobija Dino tricu iz prirode! Posli mu je tata zdrma peščurinu, jer da se premalo trudi da bude loš đak!“ Tata je rekao: „N bava kua? Pa šta ga je Smilja pitala?“ Tu sam ja sitijo se sata iz prirode u školi. Učiteljica Smilja je mog druga Dina pitala: „Šta kaže hrvacki ministar gospodarstva kad ga pitaju koliko je dva plus dva?“ Dino je rekao: „Ne znan!“ Uča je rekla: „Tačan odgovor!“

Mama je rekla: „O p*čkalijoj strinina!“ Tata je rekao: „Koja beštija, čoviče! Namjerno dici zadaje previše laka pitanja! Oće in zagorčat život!“ Mama je rekla: „Ne može pristojan đak kod nje dobit asa da se ubije!“ Onda sam ja uletijo: „Pa šta ima veze?“ Mama je podviknila: „Kako šta ima veze?! Oš da nakupiš pozitivnih ocjena i kad odrasteš postaneš teški ljucki propalitet?!“ Tata je rekao: „Oš da te sutra ka inžinjera i profesora hrane ćaća i mater?!“ Mama je rekla: „Moraš skužit u kakvoj zemlji živiš, sinak! Pa viš šta nan vlast stalno poručiva: Ne tribaju nan oni šta znaju mislit glavon! Takve isti sekund bacamo u škovace! Tribaju nan samo tupsoni šta nemaju dvi čiste u glavi i imaju stranačku iskaznicu!“

Tata je rekao: „E, a kakoš dokazat da ne znaš mislit glavon, a? Samo sa negativnim ocjenama!“ Mama je rekla: „Naravski! Jer ne zna šef partije koliko je koji član puknut u mozak! Tribaju mu svjedočbe! Tribaju mu dokazi! Karta kanta!“ Tata je rekao: „Evo, uzmi ovog ministra obrane, njemu se isprve vidi da je krelac na kvadrat! Okej, ne moraš bit baš ka Banožić, niko ne može bit krelac ka on, al barenko da doguraš do portira u ministarstvu!“ Mama je rekla: „Kad ti već geni nisu išli na ruku! Da si glup na ćaću, sad ne bi ima ovakve probleme!“

Tu je tata zapiljio se u mamu. Mama je isto piljila u njega. Onda je tata okrenijo se prema meni i rekao je: „Znaš šta, Robi, možda je bolje ne govorit učiteljici da ne znaš! Nego je skroz otkantat!“ Ja sam pitao: „Kako to misliš?“ Tata je rekao: „Možda ti ona daje duju iz sažaljenja, bereš? Al kad joj pokažeš da te uopće nije briga za školu, da ti cila škola ide na ganglije, onda neće imat milosti! Znači, kad te ona nešto pita, ti samo odmahni sa rukom i reci baš me briga! Il živo mi se j*be! Il boli me d*pe!“ Mama je rekla: „Il boli me k*rac, da ne budeš skroz vulgarističan!“

Ja sam rekao: „Ha, pa to isto su onoj Neli Svinjogojstvo rekli njeni mama i tata!“ Mama je pitala: „I?“ Ja sam rekao: „I dobila Nela peju iz prirode! Pa su je doma natamburali! Sad ima šljive na oba oka!“ Tata je zinijo: „N bava kua?“ Tu sam ja sitijo se sata iz prirode u školi. Učiteljica Smilja je na ispitivalu pitala Nelu Svinjogojstvo: „Ako su u odnosu na prošlu godinu u Hrvackoj cjene i troškovi života skočili za duplo, šta na to kaže premijer?“ Nela je rekla: „Boli me k*rac!“ Uča je rekla: „Tačan odgovor!“

Mama je rekla: „Koja škovaca od žene, čoviče!“ Tata je rekao: „Vištica!“ Mama je rekla: „Namjerno zadaje laka pitanja da dici upropasti karijere!“ Onda je tata mene pitao: „A moš li bar ovu duju iz vjeronauka ispravit u asa?“ Mama je rekla: „Tako je! Vjeronauk ti ne predaje dramfulja Smilja, nego sestra Melita! Možda bi te ona tila pitat za lošiju ocjenu?“ Ja sam rekao: „To san već pokuša!“ Mama i tata su pitali: „I?“ Tu san ja sitijo se sata vjeronauka u školi. Ja sam sestru Melitu pitao: „Zašto ja iman duju iz vjeronauka ako ništa živo ne znan?“ Sestra Melita je dignila bradu uzgor i rekla je: „Ja samo zapisujen u dnevnik! A same ocjene su božja volja! Ka i sve u životu!“ Ja sam pitao: „A zna li bog da ja ne virujen u boga?“ Sestra Melita je rekla: „Kaže da ga boli d*pe!“