Ranko Pivljanin, iz kolumne za portal Nova.rs
Politika se i preko lakih nota umešala u tešku ratnu svinjariju koju su započeli belosvetski ludaci bez sluha, bez pameti i bez skrupula. Tvelv points za imperijalnu Ameriku! Tvelv points za pomahnitalu Rusiju! Tvelv points za raspalu Evropu!
Kad to sabereš onda na prvo mesto evrovizijskog estradnog spektakla izbije Ukrajina sa nekim osrednjim folk-rep pesmuljkom, unapred viđenim za prvo mesto. Na ukrajinskom evrovizijskom peharu ugravirani su hijeroglifi koji govore o pranju prljave savesti posrnulog evropskog duha i izlazak u suret unesrećenoj naciji sa neizbežnim i gorkim ukusom teškog licemerja.
Samo vi ginite, plinte u krvi, vaš ropac ćemo ovekovečiti na bleštavoj bini jeftinog muzičkog tandaranja, naše suze padaju na gore, vi ste naša inspiracija, dodaćemo vam još oružja iz naših fundusa – bolje da vi na njemu uzdižete vašu žrtvu nego da ga mi pretapamo u čeličanama…Jukrejiiiiin, forever!
U ovoj bici naša Konstrakta nije mogla da pobedi, ne samo zato što je pravo preimućstva imala politička korektnost, već i zbog toga što su njen song, nastup i tema pesme bili čista diverzija u srce veselog evropskog vašara. Ona je rušila ša-la-la koncepciju lepršavog gej mejnstrima, bila je plutajuća mina u okeanu sublesaste i infantilne plitkosti, a težina njene pesme i poruke udarala je kontru: vukla je ka dnu, umesto da je lansira u vrh.
Konstrakta je bila van konkurencije, jer joj ono što je tamo izlazilo i skakalo po kičerskoj bini, išrafiranom svetlima bezbrojnih lasera, nije bila nikakva konkurencija. U stvari, ona se našla tamo gde joj nije bilo mesto, Konstrakta je bila "padobranac", strano (zdravo) telo sa prkosnim duhom koji saopštava neke ozbiljne istine, razobličavajući planetarnu hipokriziju i subverzivno se sprdajući sa načinom života, proklamovanim da ljudski IQ drži ispod vode u dresu potrošača koji mora biti zdrav da bi mu se mogle što duže prodavati sve šarene laže iščašene civilizacije, u kojoj je sve bruto ili neto.
Njene uzdignute šake su plašile čistotom, bile su zašiljen glogov kolac u srce tame, njima je u onom lavoru davila žabu krastaču redizajniranu u silikonsku princezu/princa. Ona se direktno u lice narugala svetu kojem se kao najveća enigma prodaje tajna zdrave kose Megan Markl i koji je sve unutrašnje trampio za artificijelni izlog spoljašnjeg ništavila čiji znak samopotvrde iscrtavaju tatu i pirsing majstori. Konstrakta poverenje daje srcu i podseća one, kojima je isto odavno okamenjeno, da ono samo kuca. Bila je to diverzija koja se ne oprašta.
Publika je sve prepoznala i podigla svoje onemaćale ruke u znak podrške i pobede, ali su revnosni čuvari mediokritetstva bili tu, uvek budni i spremni, da stvar vrate pod kontrolu.
I šta ćemo sad? Što i do sad, da pevamo svoju pesmu dok nam i glasne žice ne prepakuju.
