Dejan Žujović, kolumna za portal Nova.rs
Znam da ne može, ali može li da može? Sjajna stvar Dubioze kolektiv sa poslednjeg albuma Agrikultura. Može li ova kolumna da bude jubilarna? Može! Okruglo dve godine, svake nedelje smo se družili, nekada sjajno, nekada i onako. Sve je počelo sa jednim "može li?", i nastavilo se kako je moglo. Nekada žestoko, pa su oblici života podizali i tužbe, nekada emotivno, pa je bilo na desetine komentara. Nekada i kilavo, kao što je i autor nekada kilav...
Može li ovde mozak da se sačuva? Teško, mnogo teško. Konzistentni su. Možeš i govnima da ih mažeš, oni će da nastave sa svojom šegom i šalom. U stanju su rođenu šlajmaru da progutaju i da ne trepnu. Dojučerašnju braću sa istoka da prozivaju crnje od ambasadorke u Zagrebu. Može li nekada nacionalna frekvenca bez dramosera? Ne može! Može li jedan dan da prođe bez njihove gluposti i sluđivanja? Ne može! Dobro oni znaju da ne smeju da popuštaju presing na mozak. Nije važno koliko je sve što kažu apsurdno, glupo, neistinito, beskorisno. Bitno je da su rekli.
Može li ovde da se sačuva dostojanstvo? Ne može! Ako želite da se ostvarite – ne možete da ih zaobiđete.
Osim, ako baš nemate sreće. Sačekaće vas. Strpljivo. I u tome konzistentno.
Možeš li ovde da budeš srećan? Ne možeš! Možeš u svom mikro svemiru, u svoja četiri zida, u društvu dece i retkih prijatelja. Ali, ako ikada pogledaš oko sebe – ne ide. Kako da budeš srećan u moru sivih lica, bez osmeha i sa grčom na sebi? Kako da budeš srećan kada gledaš malo dete koje pruža ručicu ka banalnom slatkišu, a majka ga cima i dere se: "Ne može"?
Možeš li ovde mirne duše da odeš na pregled, siguran da ćeš da dobiješ najbolji tretman? Da veruješ svom advokatu? Da budeš siguran? Da ti se dete školuje na najbolji mogući način? Da budeš siguran da neće biti protekcije pri upisu na državni fakultet? Da ćeš proći na konkursu zato što imaš najbolje reference? Da su računi koje dobijaš ispravni? Ne može! Nema toga u sistemu u kome je važnija članska karta od diplome. Nema toga u sistemu u kome je važnije koga poznaješ nego šta znaš. Tako i ti glup imaš svoju šansu. Ali i mogućnost da kasnije naletiš na istog takvog glupaka i najebeš.
Može li ovde ikada da bude bolje? Ne može! Da može već bi bilo. Ne može da bude nikada bolje narodu koji bolje hrani svoje predrasude nego sebe. Narodu koji konzistentno kasni 20-30 godina. I nema nikakvog opravdanja za njega. Nije njemu potreban korektan informativni program na nacionalnoj frekvenci da bi shvatio da živi kao ker. Kičma i karakter su njemu potrebni.
Može li ova kolumna da bude optimistična? Ne može! Dve godine prođoše u istim stvarima, ali nema veze. Narod je uvek u pravu. Slušaćemo svi gologuze seljančure, ješćemo po kioscima, šmrkaćemo
spidinu i gazićemo decu po trotoarima. Branićemo pravoslavlje u siledžijkama, sa istočnom braćom u srcu vadićemo pasoše za taj odvratni Zapad. Nasrtaćemo na slabije od sebe, a pred pendrekom ćemo crkveni miševi da budemo.
Šta ne može? Sve može, bre!!! U zemlji čuda sve može. Da smo živi i zdravi. Samo da kiša padne da ne pocrkamo od gladi. Mi, ponosni tigrići sa Balkana. Tako važni u svojim glavama, a tako praznih džepova i života. Može k’o deset ćevapa u pola somuna...
