Ministarstvo prosvete sprema neprijatno iznenađenje za buduće studente
Opasan eksperiment sa državnom maturom
Predviđeno ukidanje prijemnog ispita za fakultete znači da će đaci samim izborom srednje škole praktično odabrati i šta će studirati i poziv kojim će se baviti. Još gore je što to važi i za učenike koji su srednju školu upisali dok novi zakon nije bio ni u proceduri. Takvo rešenje ne gazi samo po pravima najmlađih, nego i po Ustavu
Zaključak Senata Univerziteta u Beogradu od 20. aprila, koji je potom prosleđen Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nedvosmisleno poručuje - Univerzitet u Beogradu nije protiv uvođenja državne mature u obrazovni sistem od školske 2023/2024. godine, ali nije ni za to da ovaj sertifikacioni ispit, koji testira znanje iz srednje škole, zameni prijemni ispit kao kvalifikaciono testiranje kandidata za upis na fakultete. Fakulteti su do sada u skladu s autonomijom univerziteta, koju garantuje Zakon o visokom obrazovanju, sami propisivali kriterijume za upis studenata. Trenutna koncepcija državne mature će ukinuti prijemne ispite. Senat Univerziteta u Beogradu je kao solomonsko rešenje zato predložio paralelno održavanje državne mature i prijemnog ispita u naredne tri-četiri godine kako bi se utvrdila opravdanost i uopšte sprovodivost državne mature kao projekta koji je sa 3,7 miliona evra finansirala Evropska unija.
Trenutno rešenje nalaže sastavljanje objedinjene rang-liste maturanata na osnovu rezultata državne mature. Maturanti će prethodno navesti tri studijska programa koja žele da upišu. Njihov plasman na objedinjenoj rang-listi bi odredio njihov budući fakultet, kao i status budžetskog, odnosno samofinansirajućeg studenta.
Svršeni gimnazijalci će polagati opštu maturu koju čine srpski jezik i književnost (ili maternji jezik), matematika i jedan predmet s liste opšteobrazovnih predmeta. Učenici koji završe srednju umetničku školu će polagati srpski jezik i književnost, umetnički predmet i jedan od opšteobrazovnih predmeta. Učenici koji završe srednju stručnu školu polagaće srpski jezik, matematiku i teorijski i praktični deo stručnog predmeta.
Fakulteti moraju da do 31. avgusta 2022. na osnovu srednjoškolskih nastavnih programa sastave i objave listu opšteobrazovnih predmeta koje će vrednovati za upis na svoje studijske programe. Ako maturant želi da upiše sociologiju, a Filozofski fakultet na listu vrednovanih opšteobrazovnih predmeta uvrsti sociologiju, maturant će za državnu maturu spremati sociologiju. Šta će, međutim, raditi maturant koji je završio srednju školu u kojoj se sociologija učila malo ili nimalo? Ili, šta će raditi, recimo, Arhitektonski ili Pravoslavni bogoslovski fakultet, čiji specifični studijski programi jednostavno zahtevaju prijemni ispit za upis studenata? Odgovori za sada nisu na vidiku.
Predviđeno ukidanje prijemnog ispita znači i da će đaci izborom srednje škole praktično odabrati i fakultet koji će studirati i poziv kojim će se baviti. Onima koji s petnaest upišu stručnu ili umetničku školu biće teže, a možda i nemoguće da s devetnaest upišu fakultet koji s njihovim srednjim obrazovanjem nema mnogo veze, jer će morati da pored državne mature spremaju i opšteobrazovni predmet koji u srednjoj školi možda nisu ni mogli da pohađaju. Nejasno je i da li će i kako neko moći da promeni fakultet – recimo, ako na državnoj maturi kao opšteobrazovni predmet položi istoriju da bi upisao FPN, a potom poželi da se prebaci na ETF koji istoriju na upisu uopšte ne vrednuje.
Povrh svega, pravno je problematičan i vremenski okvir implementacije državne mature, kako ga predviđaju izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju od pre šest meseci. Završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja polaže se na kraju školske 2022/2023, a đaci trogodišnjih škola isto čine već zaključno sa tekućom školskom 2021/2022. godinom. Zakon će se primenjivati nad učenicima koji su srednju školu upisali dok zakon nije bio ni u proceduri. Ni njihovi roditelji ni oni sami nisu tada mogli da znaju ni za državnu maturu, ni da će im biti oduzet prijemni ispit kao prilika za upis na fakultet. Ovo rešenje ne gazi samo po pravima najmlađih građana Srbije, nego i po Ustavu, koji zabranjuje retroaktivnu primenu zakona. O ovim i drugim lošim aspektima državne mature na narednim stranama NIN-a piše dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević, a pažnju valja skrenuti na još tri stvari.
Piše Stefan Slavković, Foto Mitar Mitrović
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 6.5.2022.
