Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Gosn Vučić je rekao da nas čekaju najteža vremena još od 1944. Siguran sam da je nenamerno napravio grešku, jer je bilo gorih godina od 1944. Pogledajmo koliko ih je u poslednjih deset.
2012: Jeziva godina, u kojoj je, posle pobede gosn Nikolića na predsedničkim izborima, iz jedne oveće kutije, na koju nismo ni obraćali pažnju, iskočio upravo gosn Vučić i skočio pravo u fotelju prvog potpredsednika vlade, političke funkcije izmišljene samo da bi on počeo svoje pentranje ka vrhu piramide moći.
2013: Strašna godina u kojoj je gosn Vučić sa pozicije PPV, a uz podršku velikih sila, nastavio da probija sebi put ka vrhu piramide političke vlasti, a, ispostaviće se kasnije i vrhu organizovanog kriminala. Potpisan je Briselski sporazum, kojim je nekadašnjoj srpskoj pokrajini Kosovu* omogućeno da stekne sve elemente državnosti.
2014: Totalni horor. Fotelja PPV postaje pretesna za gosn Vučića, pa se organizuju vanredni parlamentarni izbori, posle kojih on postaje premijer, a Bog je srpski narod kaznio instant potopom, uz reči koje su se tih dana mogle čuti sa nebesa: „Bljak, evo vam jedan ciklon posred neba, te potop, koji ćete pamtiti do sledećeg potopa, koji vas čeka, pa… videćete već kad.“
2016: Ponestaće mi teksta, pa sam morao da preskočim gadnu 2015, da bih stigao do odvratne 2016, u kojoj nas je gosn Vučić izmaltretirao vanrednim parlamentarnim izborima, izazvanim redovnim lokalnim izborima. Opozicija ubrzano nestaje, slobodni mediji se svode na jedan dnevni i tri nedeljna lista, a u noćima punog meseca moglo se čuti zlokobno arlaukanje gosn Vučića iz beogradskog predgrađa Jajinci, u kom je sebi podigao dvorac.
2017: Čoveče, šta je ovo, moram da navedem još bar četiri stravične godine, a dozvoljenog teksta jedva još koji pasus. Ovu godinu, ipak, ne smemo preskočiti, jer je fotelja premijera postala pretesna za gosn Vučića, pa se nelegalnim i nameštenim izborima nabio u fotelju predsednika Srbije, da odatle glumi verziju Tita za maloumne. Bila bi ovo godina završetka njegovog antiuspona i zabadanja zastavice u dno Srbije, samo da nije bilo 2020 i 2021, zbog kojih preskačem 2018, u kojoj je Borku Stefanoviću razbijena glava i 2019, u kojoj su propale građanske demonstracije protiv terora gosn Vučića.
I 2021: Ubedljivo su nešto najgore što nam se desilo od 1944, jer je gosn Vučić najpre pretvorio zemlju u konclogor, pa organizovao najnelegalnije izbore u istoriji izbora, da bi zatim manipulisao pandemijom, kako bi skrenuo pažnju sa organizovanog kriminala u kom se brčkao ceo državni vrh. Rezultat: preko 40.000 mrtvih građana više u odnosu na višegodišnji prosek.
2022: Imam već trista slova viška, pa se bacam na skraćivanje teksta. Uostalom, vidite i sami kakva je ovo godina i niko od nas ne zna kakav nas užas tek čeka.
