Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Bio sam u Mančesteru. Za taj jednostavan put do severa Engleske, ako ste Srbin i srpskoga roda, potrebno vam je u ovom trenutku:
– jedan važeći pasoš Republike Srbije, po mogućstvu crvene boje, obavezno na vaše ime i prezime, sa vašom originalnom fotkom, ali na to kako ste ispali na fotki ne obraćajte pažnju, jerbo sve fotke u pasošima Republike Srbije izgledaju ko da ste u trenutku fotografisanja upravo ugledali čudovište iz Loh Nesa, a ne ljubaznu šaltersku službenicu iz Ljermontovljeve, što će vam, u konkretnom slučaju, olakšati dobijanje vize za Ujedinjeno Kraljevstvo, zato što je čudovište iz Loh Nesa ponosni žitelj te teritorije (autonomna pokrajina Škotska), pa će Vam čudovište iz Loh Nesa poslati pozivno pismo u kome će pisati: „Garantujem da je Dragoljub Petrović pozvan da me vidi. Čudovište iz Loh Nesa, svojeručno.“ I to bi vam valjda bilo dovoljno da kročite na tlo Ujedinjenog Kraljevstva, skraćeno UK.
Nas nekoliko novinara iz Srbije u Veliku Britaniju nije pozvalo Čudovište iz Loh Nesa, nego za nijansu anonimniji žitelj Velike Britanije, takozvani Mančester junajted, pa je u pozivnom pismu pisalo: „To whomever this may concern, I am writing with regards to Dragoljub Petrovic’s Visa application to visit the UK. We have invited Dragoljub to the Manchester United vs Brentford match in May… We would appreciate if you would grant the necessary Visa to allow him to visit us and enjoy the match. If you have any questions that we can help with, please do not hesitate to get in contact.“
U prevodu to bi značilo da Mančester junajted, lično, svojom čašću, garantuje da tamo idem samo da bih uživao u utakmici Mančester junajted – Brentford, nikako da se zaposlim kao cepač karata na stadionu, Ronaldov personalni maser ili batler Nemanje Matića.
Ako vam ikada u životu stigne bilo kakva napismena garancija Mančester junajteda, obavezno je uramite iznad bračnog kreveta, u trpezariji i na ulaznim vratima zgrade, to se ne dobija svaki dan, kao što je već učinio (čitaj: uramio) meni omiljeni Petrović, ali, nećete verovati šta je bilo posle…
Ima tu, naime, još nekoliko papira neophodnih za ulazak u UK, čak iako za vas garantuje Mančester junajted, svojeručno.
Na primer, ako u originalu citiram dopis ovlašćene srpske agencije za dobijanje britanske veze, sa svim neophodnim stvarčicama za dobijanje britanske vize, to izgleda ovako (WARNING: dalji deo teksta ne preporučuje se ljudima sa kardiovaskularnim problemima, državljanima Republike Srbije koji planiraju put u Britaniju):
„Od potrebne dokumentacije potrebno je spremiti sledeća dokumenta:
- Potvrda iz firme na memorandumu sa naznačenim radnim mestom, mesečnom platom, odobrenim odsustvom sa posla, naznakom da li poslodavac snosi troškove boravka – na engleskom jeziku i u pdf-u
- Poslednja 3 isplatna listića – na engleskom i u pdf-u ili izvod iz banke za poslednja 3 meseca – u pdf-u
- Potvrda banke o stanju na tekućem računu – na engleskom i u pdf-u
- Pasoš 1. strana – u pdf-u
- Lična karta – u pdf-u
- Ukoliko je stan u vašem vlasništvu – vlasnički list (ili bilo koji drugi dokument kojim se potvrđuje vlasništvo npr. izvod iz katastra i sl.) – na engleskom i u pdf-u
Dokumenta koja su izdata samo na srpskom jeziku moraju biti prevedena na engleski i overena od strane ovlašćenog prevodioca (pečat i potpis), nije potrebno nositi ih kod sudskog tumača i notara.“
Okej, to bi bilo to od tih jednostavnih uslova na engleskom i u pdf-u.
– Englesko, eve me! – kažem ja, zaglavljen u papirologiji, negde između engleskog i pdf-a.
– Pa, šta ćeš, Petroviću, moraš izdržati, ne zove svaki dan Mančester junajted u goste – kažeš sam sebi kada taman pomisliš da digneš ruke i baciš kletvu na vizni režim Velike Britanije, na kraljicu Elizabetu, princa Čarlsa i vojvotkinju od Saseksa, i to na engleskom, ali i u pdf-u, ali ipak pedantnim višednevnim radom sakupiš sve papire, što na engleskom, što na srpskom, što u pdf-u.
Onda popunjavaš formular gde moraš, pored ostalog, navesti datume svojih poslednjih 10 putovanja u inostranstvo, razlog odlaska & trajanje posete. Oh, my God! Okej, tu se nekako dogovorimo da navedemo samo jedno poslednje putovanje, jer ko bi pohvatao gde je sve i kada putovao…
Međutim, ima tu još jedan momenat: upravo javljaju da ima da ideš negde na Novi Beograd, gde će se zarad dobijanja britanske vize sa tobom obaviti takozvani intervju, nije pisalo da li na engleskom ili u pdf-u. Nije pisalo ni ko će voditi intervju, samo da nije Olivera Jovićević, pomislim, taj intervju proći sigurno neću.
– Šta li će da pitaju? Možda me pitaju o tajni kose Megan Markl? – sine mi, te se uputim u tematiku guglanjem, spreman za sva iznenađenja.
Obučem najbolju polo majicu i duks iz lične kolekcije, stvorim se na licu mesta na Novom Beogradu, moleći Boga da se intervju obavlja u pdf-u, a ne na mom očajnom engleskom. Taksista koji me vozio do tamo kaže da je bio lični vozač Vladete Jankovića dok je ovaj bio ambasador u Londonu.
– Hm, da li da dostavim i pozivno pisme vozača Vladete Jankovića dok je ovaj bio ambasador u Londonu, možda pomogne u ovoj jednostavnoj proceduri? – stavim prst na čelo, kao i svaki čovek koji bi samo da gleda Mančester junajted uživo na Old Trafordu. A traže mu vizu u kojoj fali jedino gastroskopija bez anestezije.
U objektu na Novom Beogradu za konačno rešenje mog slučaja oko britanske vize prepozna me jedan i kaže: „Jeste li vi onaj iz PLJiŽ-a?“
– Hm, moguće, ne sećam se tačno šta to beše, je l’ to neka šifra za ubrzano dobijanje vize? – pomislim u sebi, ali se ljubazno nasmešim na engleskom, a moguće da sam se nasmešio i u pdf-u.
Službenici za izdavanje britanske vize su veoma simpatični ljudi, naše gore list: od svega što ste već dostavili, na engleskom i u pdf-u, traže samo još otiske svih 10 prstiju s vaše obe ruke, snimak kamere anfas, koji liči na snimak zenice oka, kao i vaše uživo obraćanje u bezbednosnu kameru koja visi na plafonu, gde morate reći na tečnom srpskom kako se zovete i kada ste rođeni.
Bris iz grla, otisak desnog stopala, otisak svih 10 nožnih prstiju, nalaz dermatovenerologa, rendgenski snimak slezine, precizan plan svih prostorija vašeg stana, podruma i tavana, pozivno pismo od Megan Markl, odmah da vam otkrijem, ne trebaju vam za englesku vizu, sve ovo do sada opisano je sasvim dovoljno da odete u Mančester na dve noći i tri dana.
Samo treba verovati.
