Prvi maj je za mene uvek bio dan kada obeležavamo borbu koja nikada ne sme da prestane, borbu za radna prava koja predstavljaju osnovu za dostojanstven život. Ovaj Prvi maj dočekujemo sa podacima koji govore da radnici i radnice u Srbiji provode najviše radnih sati na poslu u Evropi.
Pored ovoga izuzetno važno je reći da je odnos države i poslodavaca prema životima radnika i radnica poražavajući. Statistika kaže da u našoj zemlji jednom nedeljno čovek pogine na radu za šta niko ne odgovara. Zbog svega ovoga Međunarodni praznik rada je dan kada nastavljamo borbu koju vodimo svakog dana za dostojanstvene uslove života i rada, kaže za Danas Dobrica Veselinović, član Malog veća pokreta „Ne davimo Beograd“, odgovorajući na pitanje šta z anjega i njegov pokret znači 1. maj.
* Kako vama deluje izjava predsednika RF Vladimira Putina da su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale nezavisne na osnovu presedana Međunarodnog suda pravde prilikom odlučivanja o nezavisnosti Kosova?
– Kao i uvek do sada Vladimir Putin će štititi samo svoje interese, i koristiće nas kada mu to bude odgovaralo radi podkusurivanja u sopstvenim sukobima, što je nešto što se ponavlja već desetinama godina, a u poslednje vreme je i više nego evidentno preko pitanja Kosova i privatizacije NIS-a. Na nama je da štitimo iterese građana i građanki Srbije, što znači da prestanemo da sedimo na dve stolice jer će posledice takve politike biti pogubne, a to je da ćemo na kraju biti ostavljeni i iskorišćeni.
* Ono što se kod vas posle izbora promenilo je i jasno iznet stav o tome da treba uvesti sankcije Rusiji. Rekli ste kratko „da“ tome. Zašto to niste rekli tokom izborne kampanje, šta se promenilo?
– Naš stav je bio isti i tokom izborne kampanje, kao što je i sad. U toku kampanje smo javno podržali proteste i skupove solidarnosti sa Ukrajinskim narodom, odlazili na njih i to radimo i sada. Takođe pre izbora, a i sada u svakoj govorimo dve stvari, a to je da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, i da je za našu zemlju energetska tranzicija i otklon od zavisnosti od fosilnih goriva pitanje nacionalne sigurnosti i apsolutna nužnost.
* Da li je vreme i za jasan stav, racionalno i bez emocija, o potrebi priznanja nezavisnosti Kosova i ulaska u NATO, ili ste i dalje pri tome da se na ta pitanje na može reći samo da ili ne?
– Uvek je vreme za jasan stav, za racionalnu diskusiju i razmenu mišljenja i naravno dolaženje do kompromisa i onda do strategija i planova kako dugoročno i sistematično pristupiti ovim temama. Nažalost ni na jedno od velikih pitanja koje ste spomenuli mi već dugo godina nemamo nikakvu debatu niti u medijima, niti u institucijama pa ni u društvu. Prosto nema razgovora, argumentovanih i racionalnih stavova, već imamo dodatnu polarizaciju, medijsku defamaciju onih koji se i usude da imaju drugačiji stav što vodi jednoj jako lošoj poziciji koja naša zemlja ima, i ja se plašim koju će zadržati dokle god se vlast Srpske napredne stranke ne promeni.
* Hoće li Ne davimo Beograd imati zaseban poslanilki klub u Skupštini u odnosu na Ekološki ustanak i Akciju i hoćete li nastupati samsotalno ili u bloku sa ostalim opozicionim akterima?
– Saradnja sa koalicionim partnerima se najnormalnije nastavlja i jedva čekamo zajednički rad unutar institucija, a dodatnu snagu i ono što je važno napomenuti je da nam se javlja jako veliki broj ljudi i organizacija koje su spremne da zajedno sa nama grade zeleno-levu političku alternativu postojećem sistemu. Što se tiče ostalih opozicionih aktera, sasvim sam siguran da ćemo mi diktirati tempo opozicionog delovanja u skupštinama i nametati teme koje su građanima i građankama Srbije važne. Mi predstavljamo jednu novu političku snagu, jedina sam zeleno-leva opcija u trenutnom sazivu i mislim da ćemo jasno adresirati probleme građana i građanki. Takođe, negovaćemo jednu drugačiju političku kulturu, koja podrazumeva mnogo više konsultacija sa građanima, ali kao i do sada prisustvo svuda na terenu gde se krši javni interes.
* Kada očekujete da bi moglo do dođe do novih izbora u Beogradu, do kraja godine ili sledeće? Ili mislite da ih neće ni biti?
– Mislim da je najava novih izbora još jedan blef Aleksandra Vučića koji time prividno daje na važnosti sastanku koji je održan, a samim tim i sebi dodatno da na značaju kako za interne potrebe unutar partijskog sukoba koji unutar Srpske napredne stranke evidentno postoji, ali i zarad održanja svog rejtinga.
* Delu javnosti zvuči nerealno kada u okolnostima porobljenih insititucija, nepostojanja vladavine prava i demokratije kažete da dvojica političara (Vučić i Đilas) ne mogu da odlučuju o novim izborima u Beogradu…. Da li stvarno mislite da Vučić i Đilas ne mogu, iako ne bi trebalo, da se dogovore o novim izborima, na kojima ćete i vi, kako ste najavili, učestvovati?
– Aleksandru Vučiću odgovara simplifikacija politike, jer u situaciji nepostojanja institucija upravo on izlazi kao pobednik i vrhovni arbitrar iz svake stvari ili teme u društvu – pa tako on rešava i pitanje kanalizacije u Krnjači, ali i pitanje Kosova pa sve do fiskalizacije uvedene pijačnim trgovcima. Mi ne smemo pasti pod taj uticaj, jer ne mislim da je stvar tako jednostavna kako on želi da je predstavi. U krajnjoj liniji rezultati izbora nam govore da Srpska napredna stranka ima veliki pad u broju osvojenih glasova i ja sam siguran da i unutar same njihove organizacije postoje veliki raskoli, razočaranja i nadam se, otpori Aleksandru Vučiću.
* Ako ništa drugo izbori su dokazali i da nijedna opoziciona koalicija ili stranka ne može sama da sruši SNS vlast u Beogradu. Da li vam je autokrata Đilas, kako ste ga nazvali posle susreta sa Vučićem, prihvatljiv za buduću saradnju u rušenju naprednjaka u glavnom gradu ili postoji bojazan od njegovih novih neusaglašenih i loših poteza?
– Trudim se da se ne bavim konkretnim ljudima, već da stvari posmatram u jednoj institucionalnoj ili ako hoćete perspektivi političkih koncepata i ideja, pa tako nikada ni Dragana Đilasa nisam nazvao autokratom, a niti mislim da je on autokrata. Doduše, postoji jedna stvar koja nas razlikuje, a to je da mi drugačije pristupamo politici i drugačije se bavimo politikom. Naše viđenje politike podrazumeva da nijedan čovek ne donosi sam odluke koje se tiču svih građana, a da dogovore iza zatvorenih vrata treba zameniti demokratskim procesima odlučivanja u institucijama. To ne znači da ne postoji prostor za saradnju, dapače. Upravo je politka polje stalne dinamike u kojoj se dolazi do komprimisa, a ja smatram na tom tragu da je naša zajednička dužnost da oslobodimo institucije u Srbiji i omogućimo im da na demokratski, transparentan način rade svoj posao. Samo tako ćemo vratiti poverenje građana u zajedničke institucije, a to poverenje je bitno da bi zajedno mogli da radimo i odlučujemo kako da dobro živimo i kakvu budućnost želimo.
* Osim njega, činilo se da su vam u poduhvatu rušenja SNS prihvatljivi i Dveri, Zavetnici, DSS, POKS. Do koje mere ste spremni sa sarađujete sa njima?
– Sa strankama na desnom kraju političkog spektra govorili smo samo o mogućoj saradnji na rušenju sadašnjeg režima. Teško mi je da zamislim da je sa ljudima koji imaju i zastupaju dijametralno suprotne vrednosti i vrlo radikalne i opasne stavove moguće imati saradnju sem one oko nekih tehničkih i proceduralnih stvari u institucijama kako bi se vlast Srpske napredne stranke kontrolisala i kako bi se institucije vratile u zakonske okvire. Sa druge strane pored toga, aposolutno mi je nemoguće da zamislim da je sa njima moguće praviti bilo koju vrstu koalicije ili partnerstva.
* Jasan stav po pitanju saradnje sa vama dalekim opcijama je vrlo važan, budući da su prošli izbori otkrili glasačima da principijene predizborne koalicije nikako ne znače i principejilno ponašanje stranaka posle izbora. Da li greši deo javnost koja tako gleda na protekli postizborni period i traži od vas što jasnije odgovore i ponašanje u skladu sa tim?
– Ne volim da kritikujem opoziciju, mislim da svako radi najbolje što može i zna, ali mislim da je su predizborne koalicije koje smo imali da vidimo bile formirane ne na osnovu zajedničkih vrednosti i programskih ideja, već striktno da bi se poboljšao rezultat na izborima pošto veći broj organizacija samostalno ne bi imao nikakve šanse da pređe cenzus. Zbog nepostojanja jasnog okvira i zajedničke politike, takvi projekti su osuđeni na propast. Mislim da nam ne treba još više podela, već više saradnje, konsenzusa i na kraju dana drugačija politička kultura – kako dolazimo do dogovora, kako pokazujemo više uvažavanja za naše partnere, kako više slušamo građane i kako ih uključujemo u politiku.
Postoji veliki potencijal u zeleno-levim politikama
* Sa kakvim porukama za Srbiju iz razgovora sa tamošnjim Zelenima se vraćate iz Berlina?
– Nama je veoma važno bilo to što smo imali priliku da razgovaramo sa predstavnicima grada Berlina iz više odeljenja, kao što su odeljenja za moblinost o rešenjima za bolji, čistiji i pristupačniji javni saobraćaj, što smo imali prilike da se upoznamo sa dobrim primerima iz domena upravljanja otpadom i reciklažom kao i programima energetske efikasnosti koje grad Berlin sprovodi, a koje je moguće implementirati i u Beogradu. Takođe imali smo i nekoliko sastanaka na višim političkim nivoima od kojih bi istakao sastanak sa Manuelom Saracinom, visokim predstavnikom Nemačke za Zapadni Balkan kao i poslanikom Bundestaga iz redova Zelenih zaduženim za Balkan Borisom Mijatovićem. Poruke koje smo dobili je želja za nastavkom dalje saradnje i produbljivanjem odnosa između naših organizacija, ali i podrška borbi za održiva rešenja u energetskom sektoru, bolju zaštitu životne sredine, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i podrška ka jasnoj orijentaciji Srbije ka EU. Takođe, ohrabrujući su značajni rezultati koje su naši partneri iz nemačke partije Zelenih postigli na prethodnim izborima u toj zemlji, te ulazak u saveznu vladu, kao i dugogodišnje upravljanje glavnim gradom Berlinom. To nam govori da postoji veliki potencijal u zeleno-levim politikama kao odgovoru na klimatske promene i narastajuće društveno ekonomske nejednakosti, i daje nam vetar u leđa da nastavimo na putu izgradnje zeleno leve poltičke alternative u Srbiji.
Izvor: Danas
