Dejan Tiago Stanković, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Da počnem s tim da mislim da svaki agresor zaslužuje osudu, a posebno onaj čije trupe čine zločine, kao što mislim i da je, ako je već podela po taborima, Srbiji mesto uz EU, pa da na miru nastavim o onome što tu mene kopka, a to je - otkud Evropi moralno pravo da Srbiji postavlja bilo kakve zahteve? I šta ako se Srbija zainati pa neće? Opet nas neće primiti u EU? A šta nude ako učini šta se očekuje? Da nije ponovno obećanje da će možda jednog dana i nas da prime u klub?
Srbija i Zapadni Balkan su tesno vezani za EU, tamo ide 70 odsto izvoza, odatle stiže 54 odsto uvoza, iz EU dolaze investicije, banke, valute su nam vezane za evro, Кosovo i Crna Gora imaju samo evro. Ako EU opstane i ako ne izda svoje izvorne principe, mora inkorporirati i Zapadni Balkan. Ali, EU već duže ne igra pošteno. Iako deklarativno žele Srbiju u EU, u praksi se ponašaju drugačije. Naš ulazak uslovljavaju funkcionalnom demokratijom, a podržavaju našeg diktatora. Okosnicu politike EU čine solidarnost i transparentnost, a ne pruža solidarnu ruku susedima u nevolji. Govori jedno, da joj je do jedinstvene Evrope u miru i prosperitetu, a čini drugo, jasno pokazujući da je region ne zanima. Zbog toga na Zapadnom Balkanu raste broj onih koji su prestali da veruju u dobre namere EU, a raste i popularnost ultradesničarskih pokreta. Ekstremistički ispadi od početka rata u Ukrajini nisu plod rusofilije, koliko odnosa prema Zapadu koji nas ne razume i ne želi. U začaranom krugu smo, sve siromašniji, sve zatucaniji, sve ogorčeniji, sve manje znamo šta je bolje za nas, i sve nas više odlazi iz zemlje, i sve su manje šanse da će tu neko da se uozbilji i u državu uvede minimum reda da bismo i mi postali deo EU. Setimo se Gaze, gde se među ljudima, odraslim bez nade de će krenuti nabolje, lako regrutuju teroristi i kriminalci.
Srbiju vode pojedinci sposobni da hipnotišu mase, ali EU ih podržava. Takva Srbija sama uslove za članstvo u EU nikad neće ispuniti. Vlast se time i ne bavi, jer su prezaposleni ličnim bogaćenjem i neprekidnom izbornom kampanjom, a delom taj proces i opstruiraju, jer im vladavina prava i efikasno i nezavisno pravosuđe ne odgovaraju.
Posle 30 godina izolacije i nestabilnosti, došlo je vreme da se sa mape Evrope ukloni potencijalni izvor ekstremnih pokreta, kriminala, čak i terorizma, mada tome nismo skloni. Tome država u kojoj je nejak zakon ne može da stane na put. Bilo je puno pokušaja u istoriji da velike sile probleme rešavaju podržavajući režim po banana-republikama, ali uvek to završi naopako. Ekstremizam se leči drugačije, tako što se obeznađenim i osiromašenim ljudima, koji su baš zbog toga skloni populizmu, pruži nada. Nezgodne zemlje se pacifikuju tako što im se pomogne da stanu na noge, da zaposle radnu snagu, da se uključe u svetsku ekonomiju. Čim se osete ekonomski boljitak i nada, ekstremni pokreti postanu beznačajni folklor, videli smo Maršalov plan i kako su Japan i Nemačka dovedeni u red. Šargarepom, ne štapom. Ali, na Balkanu se boljitak ne naslućuje, Evropa je zapustila Balkan, što nije ni u evropskom duhu solidarnosti, niti je praktično imati siromašnog suseda u bogatom komšiluku, to uvek napravi problem.
Ali zašto se Zapadnom Balkanu nudi samo štap? Gde je šargarepa? Time se bavi Poziv na hitnu akciju, koji su sastavili i potpisali mudri ljudi iz svih šest zapostavljenih zapadnobalkanskih zemljica, odnosno iz pet fragmenata bivše Jugoslavije i iz Albanije. Oni tvrde da bi EU, tako velika i moćna zajednica, morala biti sposobna da uspešno i bezbolno inkorporira 20 miliona ljudi Zapadnog Balkana, da je dosad svako novo pridruženje pozitivno uticalo na ekonomiju i te zemlje i EU u celini, da za to ne treba mnogo novca. Dovoljno bi bilo da Zapadni Balkan dobije pun pristup zajedničkom tržištu i pristupnim fondovima i za oko pola procenta budžeta EU tokom sledećih sedam godina i trend bi se preokrenuo. U suprotnom, ekonomski jaz između Balkana i EU će se produbiti, šanse da kandidati dostignu evropske standarde bivaće sve manje, a priključivanje sve neizglednije.
Sad još fali politička klasa Zapadnog Balkana da pokaže da zaista želi da pristupi EU i podrži ovu inicijativu, pa možemo da nastavimo da grdimo EU ako se ne izjasni o tom predlogu.
