Piše: Svetislav Basara
Kako god završio rat u Ukrajini, izvesno je da će se svetske, regionalne i lokalne politike prenuti iz stanja kliničke smrti u koju su početkom milenijuma zapale. Neću da kažem da se svet poslednjih decenija depolitizovao, hoću da kažem da su se sve napred nabrojane politike udobno smestile u takozvane zone komfora.
Daleko im lepa kuća, ali ratovi i postoje upravo zato da bi svet prenuli iz letargije i savladali inerciju koja, kako znamo, završava u entropiji. Zato je je Heraklit Mračni i rekao „rat je otac svih stvari“. Nama je lako, mi imamo Simu Spasića - nema dana a da se Simo ne otrgne od letargije i ne uzdrma inerciju - ali jedan je Simo, a svet je veliki. Da bi svet, što rekli marksisti, iz jedne etape svog dijalektičkog razvoja prešao u drugu, neophodni su ratovi, ma koliko neprijatni bili.
To je tome tako zato što u svim etapama dijalektičkog razvoja sveta postoje široki slojevi stanovništva - umal, grešna mi duša, ne napisah „klase“ - kojima tekuća etapa razvoja savršeno odgovara i koji vrlo lepo žive od inercije, koji se opiru svakoj promeni i onda tu oružje mora da progovori.
Potrajaće ovaj rat, biće još prilike za filosofska smatranja na tu temu, tema naše današnje kolumne - takođe povezana sa inercijom - domaća je. Sabajle jutros mi kroz Viber, moj prozor u svet, ulete tvit u kome piše, citiram: 50% mladih u Srbiji nije za ulazak u u EU, ali 3/4 njih svoju budućnost vidi u nekoj evropskoj zemlji, što kad se preklopi, znači da bar četvrtina nastavlja svetlu tradiciju prethodnih generacija ludaka koji takođe nisu mogli da slože dve koherentne misli o svetu oko sebe!
Moja neznatnost drži da to jeste apsurdno, ali da uopšte nije nekoherentno. Nisu tu pomešane misli dupeta i glave. U stvari jesu, samo na zanimljiv način. Dok žive u Srbiji, mladi po inerciji misle (glavom) da je bolje biti „protiv EU“, ali kad malo razmisle (dupetom) - pa kad im iz dupeta dođe u glavu - dokonaju da će za dobrobit dupeta biti bolje ako se presele u neku zemlju EU.
Da sve bude interesantnije, tako razmišlja i veliki broj patriotskih dilbera i švindlera koji mladima već decenijama usađuju u glavu ideju da Srbiji nije mesto u EU. Ima tu još interesantnih stvari. Isti švindleri koje su namlatili pare ubeđujući mlade da je Zapad zlo pare drže na računima zapadnih banaka - u domaćim drže džeparac - na istom tom mrskom Zapadu školuju i zapošljavaju decu, a i sami, kad god mogu, odu na Zapad u provod i šoping.
Iz moje omiljene žutare Blica jutros doznadoh da je i čuvenom rusofilu i euroskeptiku Nenadu Popoviću - koji je snagom volje postigao da liči na rusku lutku babušku - glava u Srbiji, srce u Rusiji, ali da mu je dupe, tj. bankovni račun na Zapadu. Ni po jada što sam to saznao ja, Blic kaže da je do sličnih saznanja - da je Popović neke pare prebacio iz Rusije u EU - došla i FSB, što već komplikuje stvar. Popoviću toplo savetujem da ne ide u Rusiju jer bi neko tamo mogao pomisliti da je Ukrajinac.
