Piše: Svetislav Basara
Krajnje je vreme da neki „agilni“ izdavač - „Vukotić medija“ npr. - prione na posao i objavi knjigu „Izabrane peticije Matije Bećkovića“. Biće to žestok must read.
Tokom svog dugog i plodonosnog života i rada, Matvej je potpisao - mnoge (verovatno) i napisao - sijaset peticija. Neke od njih su ostavile dubokog traga u srpskoj istoriji i životu. Najuspešna - nije preterano reći ni antologijska - bila je ona koja je srpsko javno tužibapstvo odvratila od zakonske obaveze da građanina Koštunicu dr Vojislava zbog neodazivanja na poziv nadležnog organa stražarno privede na informativni razgovor o okolnostima zavere za ubistvo Zorana Ðinđića.
Juče-prekjuče pojavio se i najnoviji hit u svetu patriotskih peticija - peticija protiv uvođenja sankcija Rusiji. Već je održana i promocija, kritike su pozitivne, a ne bi me začudilo da bude upriličena i turneja po Srbiji.
Tko su potpisnici? Usual suspects, predvođeni alfa Bećkovićem, tko bi drugi bio. S tim što je - zbog težine istorijskog trenutka - umesto uobičajenih 70-80 potpisnika - protivsankcijsku peticiju potpisalo njih „više od dvesta“.
A tko su preostalih 120? Eh, tko! Delom regruti, delom slučajni prolaznici. Kad kažem „regruti“, mislim na ambiciozne N. N. dame i gospodu, koji po svojim postignućima i uzeti sami po sebi čak ni u Srbiji ne znače ama baš ništa, ali koji čim stave potpis na spisak koji su potpisali Matija i bratija, po kratkom postupku bivaju pripušteni u srpski Hall of Fame. (Cinici kažu - Blame, mangupi bi rekli blam.)
Procedura uspona u srbske visine ipak nije onoliko munjevita koliko bi se dalo zaključiti iz prethodnog pasusa. Naprotiv, postupna je. Potpišeš ko danas, recimo, peticiju kao 200. na rang-listi, posle nekoliko godina izbiješ na 123. mesto, posle još nekoliko godina doguraš do 58. i polako... Pre ili kasnije ćeš stižeš i pred prag SANU, a tamo - šta ti bog da. Tako se uspinjao i TOP TEN.
O razlozima nužnosti uvođenja sankcija Rusiji - koje nas što se tiče (za Rusiju ne garantujem) uopšte ne moraju značiti neprijateljstvo - pisao sam u više navrata, ne bih da se ponavljam. Razlozi potpisnika peticije takođe su, iako su tupoumni i resantimanski, kristalno jasni i legitimni.
Nejasno je šta kaže tzv. proevropska opozicija? Eh, šta kaže? Ili (po običaju) kopira Visokog Vučića pa odugovlači, čeka čudo i ništa ne govori ili - ako progovori - progovori tako da bi bilo bolje da je progovorila na dupe.
Evo, recimo, najnoviji Saša Janković, Naš Ponoš, general Zdravko izjavio je - i time se izborio za pet minuta slave na sajtu Rotopalanke - citiram: „protivim se sankcijama, one pogađaju samo običan narod“. To je fakat. Ali je isto tako fakat da i ruske granate i rakete pogađaju običan narod. Takav je ovaj svijet, tirjan tirjaninu, kamoli običnom narodu. Generalisimus, uzgred, najavljuje i osnivanja stranke. Hoće li ta stranka biti alternativa Vučiću? Jok, Vučić će biti alternativa toj stranci.
