Hoću da verujem da će istraga o uzrocima nesreće da se sprovede kako treba i da će odgovorni snositi posledice, ali ne mislim da će se to desiti jer država neće samoj sebi da skače u stomak, kaže za Danas Predrag Trivunac, preživeli rudar i brat Nenada Trivunca (37), jednog od osmorice poginulih rudara u nesreći u rudniku “Soko“ 1. aprila.
„Sram bilo ovu državu, i zbog toga što su naši uslovi za rad bili loši da lošije nije moglo, a i zbog toga to je nesreću, koja je posledica takve situacije, i poginule rudare, pominjala samo dan ili dva, pa ih zaboravila”, kaže Trivunac.
On kaže da će uskoro tražiti da ga primi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako bi razgovarali o nesreći, u kojoj je poginulo osam, a povređeno 20 rudara, a do koje, kako veruju rudari, nije moralo da dođe.
„Nisam video da je predsednik Vučić dao ijedan intervju o nesreći u našem rudniku, a stalno je u medijima. Nije pozvao nijednu od osam unesrećenih porodica da im izjavi saučešće. Njemu su bili bitni izbori, bilo mu je bitno da pobedi, pa da slavi sa svojima i trubačima“, kaže Trivunac.
Naš sagovornik ocenjuje da su za nesreću najodgovorniji direktor rudnika “Soko” Drago Milinković i glavni inženjer, kao i neiskusni inženjeri.
Veruje da su trebali da zaustave rad zbog nebezbednih uslova, kojih su svi bili svesni, ali im je bilo preče da se „ode metar dalje i izveze što više uglja“, posebno sada u vreme krize, kada država računa na „Soko“.
„Bilo je dosta propusta. Radili smo u neispitanom delu jame, što je uvek rizično. Očekivali smo vodu i mulj, i bilo je dosta metana, a u tom delu nije bilo starih otkopa i radova, pa metan nije imao gde da ode, već je morao da prođe kroz hodnički deo. Profil hodnika je trebalo da iznosi tri i po metra, a ne jedan i po do dva metra, koliki je bio, i pritom su u hodniku bile vetrene cevi, mašine i grabuljari, te ljudi ne bi mogli da prođu čak i da je proboj metana bio manji. U trenutku nesreće je nestala struja, pa ventilacija nije radila, što takođe nije smelo da se dogodi…“, kaže Trivunac.
On kaže da je danima unazad u jami bilo povećane koncentracije dimetil sulfida, koji se održavao na kožu i na oči, zbog čega su rudari bili prinuđeni da traže medicinsku pomoć.
Oprema je bila neispravna, stara decenijama, te su se i oko nje dovijali kako su znali i umeli, dodaje.
„Svi smo mi sve ovo znali, i govorili, i pričali. Ali, nismo mogli da odbijemo da siđemo u jamu, ili stupimo u štrajk, jer mi nismo privatna firma, već javno preduzeće od posebnog značaja za državu. Kod nas se štrajk ne zakazuje i ne sprovodi lako“, kaže on.
Trivunac još kaže da uz sve to rudari rizikuju glavu i život za 50.000 do 60.000 dinara mesečno.
On je, kaže, izašao iz jame samo tri i po sata pre nego što su njegov brat i kolege ušle i nastradale.
„Lako je moglo da se desi da dve kuće Trivunac budu zavijene u crno. I ovako je strašno, stradao mi je rođeni brat, a braća su mi i ostali poginuli rudari jer smo delili isto parče hleba“, kaže on.
Ministarstvo rudarstva i energetike je krajem prošle sedmice saopštilo da je istraga nesreće u rudniku „Soko“ u toku, a da će javnost biti obaveštena o uzrocima.
Formirana je komisija u kojoj su stručnjaci rudarske struke i metanometrije, a koja radi na utvrđivanju uzroka nesreće.
Rudarski inspektor ih ispituje na licu mesta i “nakon utvrđivanja svih činjenica i okolnosti u najkraćem roku podneće javnom tužiocu obrazloženi izveštaj sa mišljenjem o uzrocima nesreće”.
Javni tužilac sprovodi istragu radi utvrđivanja da li postoje osnovi za optuženje, navelo je Ministarstvo u saopštenju.
Resorna ministarka Zorana Mihajlović je kazala da će rezultati istrage biti javni i da “ništa neće ostati sa strane i ništa neće biti sklonjeno”.
Najavila je da bi se prvi preliminarni rezultati istrage i izveštaj mogli očekivati krajem ove ili početkom sledeće sedmice.
Prema izjavama zvaničnika, svi rudari u rudniku “Soko” nastradali od posledica gušenja usled proboja enormne koncentracije metana, koja, kako je rečeno, “nije skoro viđena”.
Rudar Saša Dimitrijević: Nedužan narod je stradao bez potrebe
„Mi, povređeni rudari nismo dobili nikakav novac od države. Ali, nema veze, važno da je glava na ramenima“, kaže za Danas povređeni rudar Saša Dimitrijević.
Na naše pitanje da li je imao neprijatnosti zbog toga što je javno govorio o lošim uslovima rada u rudniku, te velikom riziku po rudare zbog rada u neispitanom delu jame, on je kazao da nije.
„Ja sam pričao onako kako jeste, ništa nisam izmislio, i uvek ću tako. Nedužan narod je stradao bez potrebe“, kaže Dimitrijević.
Izvor: Danas
