"Statistike pokazuju da radnici u Srbiji rade najviše u Evropi, a ujedno su među najmanje plaćenima. Minimalac je 35.000 i on nije dovoljan ni za pokrivanje minimalne potrošačke korpe", kaže Marko Miletić iz Političke platforme Solidarnost, dodajući da minimalna cena rada mora da se koriguje. Poslednjih 30 godina, vlasti u Srbiji su vrlo antiradničke, Zakon o radu nam je antiradnički, a zakoni su od sindikata napravili izrazito slabe organizacije. U "poboljšavanju poslovne klime", smatra on, niko ne vodi računa o tome šta je zaista potrebno, da li se poštuju pravila zaštite na radu...
Miletić za N1 kaže da žele da se okupe s porukom mira, kao što će uraditi i svi radnici širom sveta, jer ratna razaranja nisu prijatelj ni radnicima i radnicima širom sveta, dodajući da postoji privredna i ekonomska krizu i da će te posledice svi osetiti.
Ne treba zaboraviti kastastrofalan položaj radnika i radnica u Srbiji, nedavno smo videli pogibiju osam radnika u rudniku Soko, zatim nedavno pogibiju radnika u Boru – država ne reaguje na takve stvari, nikada niko nije kažnjen u Srbiji, ističe sagovornik N1. Prosečno jedan nedeljno radnik u Srbiji, godišnje, izgubi život, podsetio je, navodeći da takve stvari moraju da adresiraju.
Kaže da nema reakcije jer država stoji na strani poslodavaca i "ne želi ništa da učini da zaštiti radnike i da pojača inspekciju rada, koja bi morala da ima više izvršioca". "I ti ljudi bi morali da budu bolje plaćeni da bi bolje obavljali dobro svoj posao i da bismo dolazili do toga da se nesavesni poslodavci, oni koji ne poštuju pravila zaštite na radu - kazne. Država žmuri na takve stvari, a radnici su konstantno ugroženi i stalno imamo poražavajuće statistike. Moramo da učinimo nešto da za bolju bezbednost na radu, da pritisnemo državu", dodao je.
Minimalna zarada u Srbiji je 35.000, a minimalna potrošačka korpa je 42.000 dinara.
"Statistike pokazuju da radnici u Srbiji rade najviše u Evropi, a ujedno su među najmanje plaćenima. Minimalac je 35.000 i on nije dovoljan ni za pokrivanje minimalne potrošačke korpe. Ono što mi predlažemo je da se u statistike i proračune unese princip "plate za život" kako bismo zaista išli ka tome da zarada koju ljudi ostvaruju budu dovoljna za ono što je pristojan i dostojanstven život ljudi. Trenutno je ta zarada daleko, daleko od onog što je minimalna zarada, daleko i od onog što je prosečna zarada i mi moramo imati to u vidu kako bi se približavali toj cifri za dostojanstven život - a to je 100.000 dinara. Moramo da vršimo pritisak da bi se menjali načini i proračuni i razmišljanja o tome šta je ljudima potrebno", naglašava Miletić.
On ocenjuje da su poslednjih 30 godina, vlasti u Srbiji vrlo antiradničke.
Politike idu u smeru ka poboljšavanju poslovne klime, pogotovo tokom vladavine SNS - u tome nema mesta za radnike i niko ne vodi računa o tome šta je zaista potrebno ljudima, navodi. "Vlast ima u vidu to šta je potrebno kompanijama, pre svega stranim kompanijama, kakvi su njihovi profiti, a slabo se obazire na to da li ljudi mogu da žive i prežive i da li su uopšte sigurni na svojim radnim mestima", istakao je Miletić.
Pre svega, kaže sagovornik N1, potrebno je promeniti Zakon o radu, koji on ocenju kao "izuzetno antiradnički". Nije usaglašen ni sa evropskim konvencijama, ni sa konvencijama međunarodnih organizacija rada i potrebno je menjati sistem iz korena - drugačije pristupati pitanju rada i boljitku života ljudi, kako bismo imali društvo u kojem želimo da ostajemo i razvijamo ga, dodao je.
Naglašava da minimalna cena rada mora da se koriguje. "Minimalno je da dođe do onoga šta je minimalna potrošačka korpa. Sumnjamo da će postojati od strane vlasti politička volja, ali potrebno je da sindikati učine odlučujući korak i da ne pristaju na male korekcije koje postaju nedovoljne", rekao je, ističući da je inflacija već pojela ono što je bilo povećanje za minimalac.
On kaže da su, nažalost, naši zakoni takvi da su od sindikata učinili izrazito slabe organizacije i da im je jako mali manevarski prostor da, delujući po zakonu, mogu da učine neke promene. Ali, kako kaže, na sindikatima je da organizuju masu ljudi i da izvrše pritisak i doprinesu promeni zakonodavstva. Ne treba to da rade sami sindikati, nigde i ne rade to sami sindikati - treba da sarađuju sa političkim organizacijama i civilnim sektorom, ističe.
Pozivamo ljude da nam se pridruže u borbi za dostojanstven život i rad, za više plate - "plate za život", kraće radno vreme, suigurno zaposlenje, kaže on. "Situacija zaista nije dobra i treba kada god možemo da kažemo da situacija nije dobra", istakao je.
Izvor: N1 Beograd
