Ivan Milićević, kolumna za portal Nova.rs
Prognozirali su mu političku smrt i hapšenje. Proglašavali ga partijskim ilegalcem, američkim čovekom, zaverenikom i stranim plaćenikom. Provlačili su ga kroz blato, javno ga se odricali, pljuvali i s gnušanjem podizali ruke kada ga je trebalo javno razapinjati.
A on je strpljivo ćutao, trpeo i kao svaka prosečna kukavica, kancelarijski šuškavac ili neostvareni poltron, pristao na ovu izrežiranu igru utopljenika u političkim pomijama. I sve to da bi dokazao svoju izopačenu odanost jednom čoveku, čije je poverenje proćerdao u onom kobnom novembru 2019. godine. Siguran sam, sasvim slučajno. Imajući u vidu njegove opsege, a nadasve “doktorske” i sve one dokazane i ograničene kapacitete. Iz Sava centra. Da ne kažem – Beograda.
Tako se, dve i po godine nakon brutalnog izgnanstva iz partijskog raja, grešni Nebojša opet našao pred vratima Vlade Srbije, gde opet strpljivo iščekuje fotelju koja će ga dopasti na predstojećoj rasprodaji. Minuli period bio je dovoljan da sopstvenim ponižavanjem zasluži milost, ali i pažnju svog umišljenog Mefista i sklopi novi pakt. Jer ko se još seća nekog GIM-a, sistemske pljačke „Krušika“, dilovanja oružja iz MUP, Velje i huligana, Dijane, neartikulisane Biljane, prisluškivanja, zavera, velelepnog policijskog kadra, bivših kumova i međusobnog javnog pljuvanja, scene “jeste FBI/nije FBI”….
Svemu tome mesto je u kolektivnom zaboravu. Posebno što ništa od gore navedenog nije iziskivalo zaborav, odnosno neophodnu oprost od političkog mu očuha.
Ali jedna jeste.
Jovanjica.
I izgleda da je oproštena.
Jer, da se ne lažemo, samo je Jovanjica bila jabuka (ili pak grumen) razdora i Nebojšinog sistematskog progona. Ni GIM, ni prisluškivanje, ni huligani, ni zavera protiv predsednika. Uostalom, ako se prisetimo, sve afere izuzev GIM, došle su nakon pada Jovanjice.
Svaka afera plasirana je u tačno određenom trenutku, svaki put kada je na tapetu bila Jovanjica.
Jer, da li iko zaista može da zamisli kako Nebojša vršlja po sopstvenom ćefu i gospodari u MUP? Da li iko i dalje veruje da je Nebojša u MUP mogao da radi bilo šta mimo znanja svog “šefa”, a kamoli da ga prisluškuje i organizuje zaverenički prevrat. Sa sve nekom Dijanom...
Naravno da nije.
Vreme je sada konačno pokazalo šta su bili njegovi dometi u MUP, ali i osnovno zaduženje.
Ali, avaj, ko radi taj i greši, zašto bi mu bilo ko uskratio novu šansu posle svih ovih godina, najšarenijeg spektra afera i političkih previranja.
A možda je zaista u međuvremenu stekao međunarodna leđa?
Priznajem, preteško mi je da zamislim da bi njega bilo koja strana služba izvrbovala.
Kome treba saradnik agregatnog stanja u kom mu je i sopstveni nadimak.
