Piše Zoran Radovanović, kolumna za portal Nova.rs
Zaštita ljudi od zaražavanja, naročito na početku pandemije kovida 19, zasenila je sve druge potrebe. Ne samo iz udžbeničke literature, već i na osnovu zdrave pameti, dobro su poznati modeli sprečavanja i suzbijanja bolesti disajnih organa koje se prenose direktnim putem (kapljicama, neposrednim fizičkim dodirom), aerosolom i preko sveže zagađenih predmeta. I Svetska zdravstvena organizacija je uporno objašnjavala koje preventivne mere valja preduzimati.
Uprkos tome, svaka zemlja je prilagođavala opšte poznata načela lokalnim uslovima. Negde su odstupanja usledila zbog odsustva zaštitne opreme, negde zbog sociokulturnih specifičnosti sredine, a negde iz raznih drugih razloga. Istovremeno su sprovođena regionalna i globalna poređenja efekata primenjivanih mera. Tako se, recimo, pokazalo da je relativno liberalan švedski model vodio upadljivo visokom riziku umiranja od kovida 19 u odnosu na stanje u okolnim skandinavskim zemljama.
Kada je reč o ostatku sveta, stope smrtnosti od novog virusa korona mnogo su manje pouzdane nego na severu Evrope. U zemljama trećeg sveta prikupljanje statističkih podataka je traljavo, a u autoritarnim režimima međunarodna poređenja obolevanja i umiranja često se shvataju kao izbori za mis univerzum, pa se pristupa „šminkanju“ podataka kako bi se ostavio što bolji utisak. Da pođemo od sebe samih: prema podacima naših vlasti, u 2020. godini je od kovida 19 umrlo nešto više od 3.000, a prema Zavodu za statistiku ta dijagnoza je bila upisana na preko 10.000 potvrda o smrti (uzgred, stvarni broj je bio još veći).
Upravo iz tih razloga, kao merodavan pokazatelj uzima se višak smrtnosti, tj. broj preminulih od svih uzroka iznad 10-godišnjeg proseka. Kada se taj broj dovede u vezu sa odgovarajućom populacijom, što znači kada se izrazi na, recimo, 100.000 stanovnika, upadljivo iskaču zemlje Jugoistočne i Istočne Evrope. Na prvom mestu je Bugarska (1020), a sledi je Srbija (877). Blizu su i Rusija (844), Severna Makedonija (838) itd.
Na suprotnom polu su zemlje sa manjkom smrtnosti. Prednjače Novi Zeland (-38), Tajvan (-29) i Australija (-16). Na prvi pogled deluje nelogično da pandemija štedi živote, ali objašnjenje je jednostavno. Prvo, te zemlje su se na granicama uspešno štitile od unosa zaraze. Drugo, nisu škrtarile na testiranju, a zaražene su odmah izolovale. Treće, sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima čekao je obavezni karantin. Četvrto, zbog nošenja maski i fizičkog razdvajanja bilo je malo respiratornih infekcija, a posebno su izostale sezonske epidemije gripa. Peto, rad od kuće učinio je da bude manje saobraćajnih i drugih udesa. Šesto, željno je dočekana i rado prihvaćena vakcinacija. Vidimo da su rezultati impresivni.
