Piše Zoran Radovanović, kolumna za portal Nova.rs
Autor posebno ružnog napada na opoziciju, sociolog Vladimir Vuletić, nazvao je u "Politici" kandidata za gradonačelnika Vladetu Jankovića "samozadovoljnim starčićem". Uz to, obrušio se na "višu srednju klasu" zbog tobožnje "borbene mržnje", te "prezira i gnušanja prema svemu novom". Njen gnev je navodno uslovljen "gubitkom položaja" i nedostupnošću Beograda na vodi toj klasi. Reagovao sam objašnjenjem koliko je neumesno jednog vrsnog intelektualca diskvalifikovati zbog uzrasta, te da je kod nas praktično jedini uslov za ushodnu socijalnu pokretljivost i pripadajući „položaj“ partijska knjižica. Odadoh i priznanje toj "nazadnoj" klasi što u velikoj većini odoleva iskušenju pridruživanja vladajućoj stranci radi grabeža.
Usledio je Vuletićev odgovor u Konstraktinom maniru pranja ruku, pa je „Politika“ obustavila dalju polemiku. Međutim, sociolozi nisu hteli da pređu preko njegovih ogrešenja o sopstvenu struku i istinu.
Dužan sam da prenesem bar neke od Vuletićevih tvrdnji (kurziv) i utuke njegovih kolega:
1. „Tokom perioda poznog socijalizma… rukovodeći položaji su po pravilu bili rezervisani za one koji su poticali iz viših srednjih slojeva“. U istraživanju rađenom 1986, 55 odsto tadašnjih vrhunskih funkcionera u Srbiji imalo je za očeve zemljoradnike, a još 30 odsto radnike. Iz srednje klase (uključujući rutinske službenike sa SSS) poticalo je samo 15 odsto vodećih funkcionera. (M. Popović i sar., 1987).
2. "Neosporno (je) da je podrška Miloševiću tokom njegovog uspona došla od elitnih predstavnika višeg srednjeg sloja". Viši srednji sloj i krug dvojke jedini su se suprotstavljali Miloševiću (Beogradski krug, Centar za antiratnu akciju).
3. "Veber je, recimo, mada svestan svog klasnog položaja, bio veoma kritičan prema klasi kojoj je pripadao". Veber je sebe nazivao "klasno svesnim buržujem"; nije bio kritičan prema kapitalistima, nego prema nastajućem "gvozdenom kavezu birokratije".
4. "Bes pripadnika nekadašnje elite povezuje (se) sa osećanje(m) da gube, a ne da imaju privilegovane društvene položaje". Ovo važi za radničku klasu i rutinske nemanuelce (sa završenom srednjom školom kao najvišom), a ne za višu srednju klasu. (T. Piketi, Kapital u XXI veku).
5. Više Vuletićevih kolega ponavlja da se u slučaju naprednjačke Srbije radi o uzdizanju mafijaško-partijskim, a ne drugim (npr. obrazovnim) kanalima.
Moj oponent bi morao da razmisli zašto njegove kolege sa njim polemišu preko mene. Neki s indignacijom navode da neće da se spuštaju na njegov nivo, neki ne žele da produbljuju već narušene odnose u sociološkoj zajednici, a mnogi ga se plaše.
Jednodušna poruka mu je da se pamti što je, kao predsednik Upravnog odbora RTS, pravio sprdnju od gesla "Vaše pravo da znate sve".
