Piše Veselin Simonović, kolumna za portal Nova.rs
Šetajući minulih dana po Dorćolu naleteh na parkiran automobil beogradskih registracija okićen ruskom zastavom. Na ratne huškače svih boja, vera i nacija sam uvek reagovao besno, ali tog dana sam se osetio posramljeno zato što živim u gradu sa takvim ljudima kojih je, kako su pokazali minuli izbori, najmanje pedeset odsto. Da se kojim slučajem Putin kandidovao u Srbiji, ubedljivo bi pobedio i Aleksandra Vučića.
Rat i ruske pare su, međutim, pomogli da SPS i proruske desničarske stranke poboljšaju rezultat i da pređu cenzus. Ako znamo da skoro svi Vučićevi glasači na svim nivoima vole Putina isto koliko i njega, onda bi se moglo reći da je stari i novoizabrani predsednik Srbije izvojevao Pirovu pobedu.
Da pojasnim, Vučić se nikad nije i neće ponašati kao predsednik svih građana Srbije, kao što nikad nije i neće sprovesti poštene demokratske izbore, a sad je došao u situaciju da nema apsolutnu većinu ni u republičkom parlamentu ni u gradskoj skupštini. Zato mora da kupuje odbornike i poslanike proruskih stranaka ili da natera i socijaliste da radikalno promene politiku, samo će i dalje imati problem, jer na Zapadu više ne veruju Ivici Dačiću. Siguran sam da mu ni Vučić više ništa ne veruje i zato je na njega i najviše besan, čak više nego na onog Šapića, koji mu je bio najveći predizborni promašaj.
Ruska agresija na Ukrajinu je definitivno i za duže vreme ukinula mogućnost da se balansira između Istoka i Zapada, sad će predsednik svega u Srbiji morati da se svrsta i to vrlo brzo.
Da se ne radi o sudbini moje dece, mojih najbližih i prijatelja, rekao bih sam je kriv za sve i neka se sada „prži“ na vatri koju je raspirivao otkako je na vlasti, a i pre toga. Zato ću sad javno napisati da ću ga maksimalno podržati ako Srbiju definitivno okrene ka Evropskoj uniji i uvede sankcije Rusiji. Nikad neću postati rusofil samo zato što im je Vučić okrenuo leđa. Imam samo jedan mali problem – teško mi je da mu više išta poverujem.
Svako ko je iole politički pismen zna da bi na Zapadu bili najsrećniji da sačuvaju Vučića i da on napravi vladu sa građanskim i proevropskim strankama. I da ima malo više demokratskog potencijala, a manje radikalske ostrašćenosti, te više državničke mudrosti – prvo bi pozvao na razgovor proevropske stranke, ako stvarno želi da vidi Srbiju na Zapadu, a ne na Istoku.
To što je pristao na razgovor sa Draganom Đilasom ne znači, međutim, da je, narodski rečeno, „prezupčio“. On će time dobiti neki poen u Briselu i Vašingtonu, a Đilas će verovatno dobiti ponavljanje izbora u Beogradu krajem godine.
Celokupna opozicija se ostrvila na Đilasa, jer su izgleda svi zadovoljni rezultatima koje su postigli. Neki su prešli cenzus i nisu sigurni da će uspeti da ponove taj rezultat, drugima se stranke raspadaju, treći su postali parlamentarni faktor. Oni ne veruju da će za nekoliko meseci postići nešto više. Zato navijam za ponavljanje izbora, da se još malo pročisti opoziciona scena.
