Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs
Predsednik Srbije, kako reče, nije hteo da se slika sa Draganom Đilasom. Ne znam zašto je imao potrebu da nam to kaže, ali vidim da se slikao sa Harčenkom - ruskim ambasadorom. Čini mi se da ćemo i mi na kraju moći da se slikamo sa Vučićem, kad nas otpišu i Brisel i Moskva.
Imam veliku sumnju da ćemo i u ovom raskršću napraviti najgori mogući izbor, ne samo zbog Vučića nego i zbog nas samih. Vlast nas je 12 godina učila da režimo na sve oko nas, da nas zapad mrzi, da na dnevnoj i nervnoj bazi ratujemo sa nekim – nebitno sa kim… Ostavilo je to traga.
Vođa nam je kroz levak sipao prenaglašenu ljubav i prijateljstvo sa Rusijom kao da mi nismo dovoljno voleli baćuške. Organizovana je parada u čast Putina, sećate li se one budalaštine na svečanoj tribini – pljuštala je kiša, a niko od ministara nije smeo da uzme kišobran. Jer, bože moj, „kad On kisne, možemo i mi“. (On nije Putin).
Taj isti On se do juče hvalio koliko je puta video Vladimira Vladimiroviča. I sad je najnormalnije da se Vučićeve pristalice dive Putinu, da navijaju i da samo čekaju da Ukrajina kapitulira. Govorim o običnim ljudima, a ne o onima koji brane Rusiju ispod predsednikovog prozora.
Instruisani crnorukaši po čitavoj Srbiji godinama unazad ispisuju jedan te isti grafit „Srpsko-ruski blok“, tabloidi su do juče na naslovne strane stavljali hvalospeve ruskom hazjainu, dok u Vladi Srbije sedi ministar koga delegira Moskva. Šef Kremlja je bio popularniji u Srbiji nego u Rusiji. Ne može to gumicom da se obriše.
I sad po ceo dan slušamo kako će Vučić da uvede sankcije Rusiji i da se okrenuo Evropi. Može biti da se on okrenuo, mada sumnjam, ali kako okrenuti iščašenu zemlju.
Sve je ovde kao na istoku, prvo svest pa potom i ostalo: partijska država, institucije na papiru, zagađenje, mizerne zarade i korupcija. I sloboda govora. Svaki autokrata je prijatelj „šefu od Srbije“. Narod to oseća, pa se tako i ponaša. Više se ljudi raduje svakoj nuklearnoj probi Severne Koreje nego odličnom uspehu vlastitog deteta.
Mi smo kao nacija debelo zapušteni i zatucani. Ko hoće da se zameri rođacima, komšijama, pa i prijateljima, dovoljno je samo da kaže - Rusija je agresor. To je postala još jedna linija razdora, kao Srebrenica, kao Mladić ili onomad Milošević.
I Udba će se iz petnih žila truditi da napravimo pogrešan izbor. Prvo jer se plaši Evrope, drugo rat je najbolja prilika da se uveća imovina, da se unište tragovi, pa i svedoci. Da se zaboravi sve što je bilo pre rata.
Naprednjačka kamarila ni sama ne zna gde bi, uz Rusiju i dalje ili u Evropu. Prikloniće se tamo gde su izneli više novca i gde planiraju da eventualno pobegnu. Ništa njima ne znači što se planeta cepa i što bi Srbija mogla da ostane u rasedu.
U dominama se to zove duplo golo, da uz oklevanje uvedemo sankcije Rusiji, a onda nas Evropa i dalje ostavi da trunemo u čekaonici. Kao što nas devet godina zamajava sa Zajednicom srpskih opština. Ako mi ne znamo sa Vučićem, oni znaju.
