Piše Dejan Žujović, kolumna za portal Nova.rs
Da li ste, poput mene, nakon izbora imali fazu trodnevnog tihovanja? Da li ste ljuti? Potišteni? Besni? Razočarani? Ako mislite da su takva postizborna osećanja ekskluziva našeg društva – varate se. Stručnjaci za mentalno zdravlje su davno uočili pojavu anksioznosti i depresije nakon izbora. Američko psihološko udruženje je ustanovilo pojavu stresa kod 68% odraslih nakon izbora 2020.
Da neću previše da se radujem, bilo mi je jasno još na biračkom mestu. Osećao sam se kao onaj crni spermatozoid u filmu Vudija Alena „Sve što ste oduvek želeli da znate o seksu“. Da li je trebalo da mrzim prisutne? Tako različite. Smatram da su i oni osobe koje imaju svoje potrebe, želje i stavove. Legitimne. Ne želim da mrzim nikoga. Pogotovo zbog različitosti. Ne želim da ih nazivam glupacima. Kao što ne želim ni mene neko da naziva drugosrbijancem, autošovinistom, ili, ne daj bože, domaćim izdajnikom ili stranim plaćenikom.
Šta želim da vam kažem? Niko mi nije kriv. I nikoga ne mrzim. Nismo dobro radili. Nismo dovoljno radili. Poruke koje smo upućivali biračima nisu bile valjano osmišljene. Skoro svi su imali stav protiv, a niko za. Svakome je jasno protiv koga i protiv čega smo. Ali za šta smo? Šta su bili naši osnovni ciljevi? Način ostvarivanja istih i rokovi? Kako sam došao u situaciju da isto razmišljam kao Milica Zavetnica? Da se ova pat-pozicija ne rešava privatnim razgovorom nikada rukopoloženog lidera opozicije i uzurpatora institucija. Kakvu poruku šalje takav postupak? Da će deklarisani demokrata tako da rešava svaki sledeći problem sa pozicije nosioca vlasti?
Ne vidim se u takvoj priči. Ne uklapa se takav model ponašanja u moj stav o građanskom, civilnom društvu, sa snažnim nezavisnim institucijama. U celu priču mi se lepo uklapa i sve prisutnije botovanje protiv izlaska na ponovljene izbore. Čudni, nedemokratski signali se upućuju biračima. Jedni su za ulicu, drugi su za kanabe.
U celoj ovoj kakafoniji čudi me još jedna stvar. Niko ne spori rezultate glasanja za parlament, niti predsedničkih izbora, sporan je samo Beograd? Drugari, da li se neko pitao odakle ovoj državi šest i po miliona glasača? Hoćete da kažete da su fantomi glasali samo na beogradskim, ali nisu za parlamentarne izbore? Mrtvi su se dizali iz grobova samo za Beograd?
Niko ne spominje ni, po meni, najvažniji problem. Na ovim izborima je učestvovala manjinska lista, Ruski manjinski savez sa, vrlo verovatno, falsifikovanim potpisima, o čemu su pisali pojedini mediji. Pečat koji je korišćen, prema tim izvorima, komisijski je uništen pre više od deset godina, i potpuno je nevažeći. Kakav bi bio rezultat utakmice ukoliko bi se dokazalo da neko od igrača uopšte nije registrovan u klubu za koji je igrao?
Ovi izbori moraju da se ponove. Nakon čišćenja biračkih spiskova, brisanja nelegalno prijavljenih lica i podizanja krivičnih prijava protiv odgovornih. A ministarka lokalne samouprave da objasni kako mogu da se prijavim na njenu adresu bez njene saglasnosti. Treba mi za vrtić.
Zbog svega navedenog – ne želim da mrzim. Želim da volim. Da razumem i oprostim. Da radim i dalje na promeni svesti. Bacili su nas na leđa, pa šta? Važno je da nismo na kolenima. Ljubav je jedina stvar koju nismo isprobali u ovoj borbi. Možda je vreme?
