Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Primetili ste sigurno da S Uma Sišavši, uprkos svim dogovorima i predviđanjima, unaokolo otvoreno baljezga da neće uvoditi sankcije Rusiji.
Taman se zapitaš nije li izokola rekao kako će im uvesti, ako to bude naš nacionalni interes, ali on onda bude sasvim direktan i tonom deteta u vrtiću, težak trista kila, treska pesnicama o govornicu i luduje: „Neću da uvedem sankcije, neću! E baš neću, da vidim onoga ko će da me natera to da uradim ili da mi sastavi vladu. Neću.“
Pritom mu stranci uveliko sastavljaju vladu, a i sankcije su gotova stvar, to je sasvim izvesno.
Pa šta se onda Velikom Šefu dešava u šašavoj glavici, da se ovako blamira?
J*biga, baš danas će da se obraća naciji, povodom Kosova koje Rusi praktično priznaše i gasa, koji nam zavrnuše, a ja ovo pišem juče.
Mogu samo da nagađam da će se „neću, neću i neću!“ pretvoriti u: „Duša me boli, ali moram, naši vekovni prijatelji otvoreno porede Kosovo sa Luganskom i Donjeckom, a gas što nam zavrnuše, pa ćemo se smrzavati u junu, to je tek neoprostivo. Primorani smo, i to od strane Rusa, da uvedemo Rusiji sankcije, evo plačem i suze brišem neopranim evrima.“
Ovo je najbolji scenario, debilna gluma za debilne mase.
Ne mora da znači, međutim, da će biti baš tako.
Možda Psiho izađe pred govornicu i izrekne nešto sasvim drugačije: „Duša me boli, Rusi nas prodadoše, Kosovo priznaše, gas nam zavrnuše, ali ja njima sankcije uvesti neću. Neću! Neću. Baš zato što sad svi to očekujete, ja neću. Nije Vučić krpena lutka da njome brišete zadnjicu posle neplanirane velike nužde na izletu sa tatom, mamom i bratom. Ne, Vučić stoji iza svojih reči, čak i kad nas Rusi ne stoje iza svojih. Nema veze što su oni izdali nas, mi nećemo izdati njih. Nema sankcija, niti će ih biti, dok god se ja za to pitam.“
E, u tom čuču grmi zeka.
U toj poslednjoj reči. Ako skupi hrabrost i lično inicira uvođenje sankcija Rusiji, alal vera na maloga batu, ali ako do kraja bude glumio maloumnog ruskog mlađeg brata, sankcije će im uvesti nova vlada, a on će čučnuti iza svojih ustavnih ovlašćenja i reći: „Ja sam samo jedan mali predsednik jedne male zemlje, ko mene pita šta ja hoću ili neću. Ja neću da uvedemo sankcije Rusiji, ali, eto, vlada ih je uvela, a kakvo bih ja to čudovište bio da prekoračujem svoja ovlašćenja i mešam se u rad izvršnih organa. Hoćete sankcije Rusiji? Ja neću. Ali, šta ja mogu, osim da ronim bratske suze, nadajući se da vlada zna šta radi.“
Eto, biće tako ili nekako drugačije, ali sankcije Rusiji biće uvedene, a zahvaljujući Rusiji čak će i kosovski čvor biti razmršen. Još samo da na terenu ne počnu da se frljaju nuklearnim projektilima i može se zaključiti da ćemo dobro proći.
Na zimu, grejanje na drva iz obližnjeg parka ili plastičnu ambalažu, proverite dimnjake u zgradama, vi koji ih imate.
