Sofija Mandić, tekst za Peščanik.net, 18.4.2022.
Još od izborne noći vlast i opozicija se nalaze u postizbornoj depresiji. Lista SNS-a je potištena jer ne može samostalno da formira Vladu, ali ni vlast u Beogradu. Opozicija (preciznije – prava opozicija) nije zadovoljna jer nije „preuzela“ Beograd, a to je očekivala. U atmosferi obostranog očaja zbog navodnog remi rezultata (55:55 odbornika) u Beogradu, desio se susret koji je danima popunjavao novinske stupce i televizijsko vreme. Radi se o susretu Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa. Vesna Pešić će ovaj susret nazvati javnim tv flertom dva zakleta protivnika. Drugi komentatori će pokušati da proniknu u sadržinu razgovora na Andrićevom vencu. Da li se razgovaralo i o Vladi, o rusko-ukrajinskom ratu i budućoj srpskoj spoljnoj politici ili samo o beogradskoj izbornoj kombinatorici i mogućem ponavljanju izbora u celini. Sve zaboravljajući da izbori održani 3. aprila u Beogradu i dalje traju.
Ovo kao da su zaboravili partijski lideri, mediji, ali i sam predsednik Srbije koji je sinoć izjavio da, ukoliko najveća opoziciona lista u Beogradu želi da ide na prevremene gradske izbore, on će to predložiti glavnom odboru Srpske napredne stranke. Niti novih izbora može biti dok prethodni nisu završeni, niti bi o novim izborima smela da odlučuje partijska organizacija i neinaugurisani predsednik Srbije.
Tvrdnja da izbori u Beogradu i dalje traju se ne odnosi samo na četiri biračka mesta na kojima je ponovljeno glasanje u subotu 16. aprila, sa kojih smo iste večeri imali i preliminarne rezultate. Radi se i o dva ponovljena glasanja koja će biti održana 21. aprila i o neodređenom broju ponovljenih glasanja koja mogu biti posledica odluka Upravnog suda. Ispravan je utisak da vlast izborni rezultat na ovakav način razvodnjava, rasparčava i relativizuje. Može joj se jer je vlast – prvo je usvajala nove izborne zakone pred same izbore, a zatim ih organizovala sa nezapamćenim brojem sistematski planiranih nepravilnosti. Znala je da će se opozicija boriti raspoloživim pravnim sredstvima i da će to, prema naprednjačkim pravilima igre, birače demotivisati da iznova i iznova učestvuju u rasutim ponovljenim glasanjima.
Ipak, sa ovim se moralo i mora računati, a stvari isterati do kraja. Pred Upravnim sudom se trenutno nalazi najmanje 126 žalbi koje se odnose na istovrsnu situaciju – onu u kojoj je Gradska izborna komisija (GIK), suprotno zakonskoj proceduri, vršila ispravljanje zapisnika o radu biračkih odbora.
Gradska izborna komisija je na 126 biračkih mesta izvršila intervencije u zapisnike o radu biračkih odbora zbog tzv. lakih grešaka. Lake greške su članom 49 Zakona o lokalnim izborima definisane kao očigledne omaške u zapisnicima. Dakle, radi se o greškama u popunjavanju zapisnika u pravom smislu te reči – ove greške mogu biti ispravljene u pet tačno određenih slučajeva. Primera radi, jedan od njih je onaj u kom u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen broj birača koji je izašao na izbore, a ostali rezultati su logičko-računski ispravni (dakle, rezultati su neupitni, propušteno je upisivanje broja koji se može rekonstruisati sabiranjem broja izašlih birača). Međutim, problem na 126 biračkih mesta nastao je kada su članovi GIK-a od stručne službe Komisije na glasanje dobili rešenja o ispravkama zapisnika bez obrazloženja – to jest samo šansu da glasaju o odluci da se zapisnici izmene. Opozicija ni u naknadnim pokušajima nije uspela da dođe do podatka kakve su to konkretne lake omaške učinjene, zbog kojih je bilo neophodno menjati zapisnike. Većina u GIK-u je odlučila da zapisnici budu izmenjeni i nije poznato u kojoj meri oni mogu uticati na ukupne rezultate izbora. Gradska izborna komisija je zatim naknadno vršila ispravke u prethodno izvršenim ispravkama (!), navodno zbog tehničkih grešaka. Sve ovo je rezultiralo prigovorima opozicije koje je GIK odbio kao neosnovane. Sada se navedeni slučajevi nalaze pred Upravnim sudom.
Ovde dakle dajemo samo ilustraciju dela žalbi koje je podnela lista Ujedinjeni za pobedu Beograda. Žalbe sudu, iz istih ili drugih razloga, uputile su i druge opozicione liste. Nažalost nemamo jasan uvid u ukupan broj upućenih žalbi. Možda za ovu vrstu pregleda trenutno nema dovoljno opozicionih resursa, ali bi makar bolja komunikacija sa medijima mogla da uveri građane da nije sve gotovo i da se neko zaista bori za njihove glasove.
Važno je da znamo da odluke o ovim žalbama, a za sada pouzdano znamo da ih ima preko stotinu, mogu dovesti do ponavljanja izbora na više desetina biračkih mesta u Beogradu, a možda i na svih 126 biračkih mesta (imajući u vidu da se radi o istovetnom postupanju GIK-a). Tek kada se i ova moguća ponavljanja glasanja okončaju i budu donete odluke o pravnim sredstvima u vezi sa njima, biće objavljen ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora u Beogradu. Tek onda nam sledi dodeljivanje i potvrđivanje mandata odbornika. Drugim rečima, tek u tom trenutku – koji je za sada vremenski veoma neizvestan – ćemo znati čiji je Beograd.
Sve to ne sprečava predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić da izjavi da su rezultati ponovljenih izbora pokazali pravo stanje stvari – da narod želi da Srbiju vode Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, koja će u Beogradu moći da formira vlast. Dodala je i da se Vučić nalazi na političkom Olimpu.
Može biti da je upravo sa ovog bogovskog mesta u manje od 7 dana pomrsio konce opoziciji bacivši im kosku razgovora o Beogradu sa Đilasom. Kao deca oko igračke posvađalo se sve opoziciono što se moglo posvađati – u intervjuima, televizijskim nastupima, na tviteru. A može biti i da Vučić nije politički bog, već da su se živci opozicionih lidera i aktivista jednostavno istanjili. Ljudski je i dešava se – politička vremena su teška.
Važno je odlučiti šta ćemo dalje. Pomenuti lideri i aktivisti kao da su zaboravili da imaju telefone kojima su – pretpostavljamo – komunicirali tokom kampanje. Imaju i mogućnost da prespavaju, promisle, sretnu se i razgovaraju kada budu spremni. Izbori još uvek traju (ovo se nikada ne može dovoljno puta ponoviti) i ima vremena za racionalan razgovor. Mnoge stvari izrečene u brk biračima i internetu trebalo je da ostanu u privatnim, da ne kažemo afektivnim, razgovorima.
U intervjuu u kome objašnjava zbog čega je išao na sastanak sa Vučićem i šta je ishod ovog razgovora, Dragan Đilas je poručio – ako neko ima bolje rešenje (od pregovora o novim izborima u Beogradu sa Vučićem, prim. aut), neka izvoli i predloži ga.
Kada smo već prozvani i imajući sve prethodno navedeno u vidu, da probamo. Dobronameran i konstruktivan predlog bi mogao da glasi – sačekajte završetak izbora u Beogradu. Bez konačnih rezultata svi pregovori sa bilo kim, pa i sa Aleksandrom Vučićem, su pravljenje računa bez krčmara.
Ukoliko je neko sa autokratom pregovarao o primeni zakona ili – daleko bilo – o odlukama Upravnog suda, to više ne bi trebalo da radi. Time se samo hrani autokratska hobotnica, a unižava svaki birač koji godinama pokušava da preživi u njenom sve opasnijem stisku. Taj birač je na ovim izborima glasao za opoziciju.
Borbu za Beograd, kako su je u naponu snage nazivale opozicione liste tokom izborne kampanje, sada vode članovi Gradske izborne komisije. Oni zaslužuju našu pažnju i zahvalnost.
Većina medija, partijskih i državnih funkcionera nam, namerno ili nenamerno, servira sliku u kojoj je, kada je o izborima reč, sve gotovo. Kao što smo rekli, ovo nije tačno. U interpretaciji iz drugog ugla bi se moglo reći baš suprotno: sve je gotovo, ali na drugačiji način. O izbornim rezultatima više ne sme i ne može da odlučuje jedan čovek. Na potezu je Upravni sud. Njegove odluke su danas važnije nego ranije, jer izborni proces u glavnom gradu od 2000. godine nije bio toliko kompromitovan.
Odluke Upravnog suda, ukoliko dođe do povrede prava na pravično suđenje u izbornim sporovima, mogu odjeknuti daleko, čak do Strazbura. Nadajmo se da da to toga neće doći i da će sudije u svoje ruke uzeti ono što im i pripada – vlast kojom mogu da zaštite glas svakog birača i legitimitet izbora u Beogradu.
