Dejan Ilić, tekst za Peščanik.net, 12.4.2022.
„Razgovaraju“ iz naslova čitalac može pročitati i kao „marširaju“. U smislu – gaze sve pred sobom. Da objasnim.
Ko je gledao veselje u SNS-u u izbornoj noći, mogao je videti kako Vladimir Đukanović prilazi Simi Spasiću i opominje ga da se smiri. Zatim Vučić sa govornice priča nešto o poštovanju i dostojanstvu. Opomenuti Spasić se ukopao, stoji mirno i sluša. Čitalac ne mora znati ko su Đukanović i Spasić, jer – nebitni su. Tek, za potrebe ovog teksta, recimo da bi Spasić – da igra fudbal u nekom timu – bio zadužen za razbijanje ili kvarenje igre protivnika. Nekada se to zvalo – kostolomac ili krljač, onaj što krlja dakle. A u igru bi taj ulazio i krljao – po prirodi stvari – samo kada to trener hoće. Spasićev trener je – nema ko drugi to da bude do – Vučić. (Đukanović bi bio recimo pomoćni trener… umalo ne napisah dreser.)
Zašto davim čitaoca ovim glupostima, o fudbalu, a i inače o Spasiću i Đukanoviću i Vučiću. Zato što je Vučić sinoć ponovo uveo Spasića u igru. Spasić je na teren istrčao da krlja Đilasa, odmah pošto je predsednik SSP-a izašao sa sastanka s Vučićem. Ko je gledao, i to je video – Spasić se šunja oko Đilasa dok ovaj razgovara s novinarima. Iznad Đilasove glave drži tablu na čijem su licu i naličju ispisane reči „genocid“ i „lažov“. Spasić se namešta tako da svaka novinarska kamera uhvati i Đilasa i tablu s imbecilnim natpisima. Ne moramo o tim natpisima i novoradikalskom umu što ih je smislio. Dovoljno je ovoliko: svrha table je ono što bi za decu predstavljala nameštena dva prsta iza nasmejane, izrugivanja nesvesne glave na slici – jeste, magareće uši.
Spasić se tako novoradikalski narugao Đilasu, ismejao ga pred novinarima. Glavni trener (i opet – dreser) poslao ga je da to uradi osobi s kojom je do malopre tobože ozbiljno razgovarao. Nije rezultat razgovora ono što nam je Đilas rekao da je pričao s Vučićem. Rezultat je bedni Spasićev performans ispred zgrade predsedništva u režiji (jeste, dresera) Vučića. Ne mora Đilas čekati kraj nedelje, Vučić mu je odgovorio odmah posle sastanka.
Bilo je ovde tekstova o tom Vučićevom dvostrukom govoru, a sinoć smo samo dobili još jedan primer u nizu. Tobože poštovanje za političkog protivnika, a zapravo njegovo ismevanje pred drugima. Đilas je morao znati da će tako proći, a ipak je na to ne samo pristao nego je zapravo to sam i tražio. Nema razloga da sumnjamo u njegove dobre namere. On je tačno opisao i problem u kome se Vučićeva vlast našla. Jedino nije jasno zašto bi on, Đilas dakle, vadio Vučića iz tog problema. Đilas kaže, nije samo Vučić u problemu, opasnost od međusobnog sukoba visi i nad svim žiteljima Beograda i Srbije. Kao Srbija je podeljena, tenzije su velike, a Vučić bi mogao da ih smiri ako posluša Đilasa.
Nije tačno da je Srbija podeljena i nije tačno da su tenzije velike. Ako se gledaju stranke vlasti i opozicije u izbornoj noći, izuzev jedne, sve ostale su pevale i radovale se. Tako je svojim ponašanjem u izbornoj noći sama opozicija svojim ponašanjem prigušila tenzije. Takvu, mahom raspevanu opoziciju, malo ko će slediti ako ona pozove na proteste. Pretiti Vučiću demonstracijama u ovom trenutku ne izgleda kao uverljiva pretnja. Ne zato što Vučić ne daje razloga za demonstracije – naprotiv, pa i sad je pokrao izbore – nego zato što je opozicija učinila sve da se razotkrije kao nesposobna da u proteste povede.
Pored toga, treba sumnjati da će opozicija, to jest njen najveći deo, onaj što je srećno preskočio smanjeni cenzus, uraditi bilo šta da se izbori ponove. Niko od njih ne želi taj novi rizik. Što ih čini idealnim kandidatima za koaliciju sa SNS-om.
Reklo bi se da je ovaj put Đilas sasvim izvesno igrao za opštu stvar iliti zajedničko dobro. Sve što je rekao imalo je smisla. I baš zato je sve bilo promašeno jer nije uzeo u obzir kontekst – s jedne strane, s kim razgovara i, s druge strane, koga će sve i kako pogoditi posledice potencijalnog dogovora. Što bi se reklo, pravio je račun bez krčmara. Vučić se pak nije uzdržao do kraja nedelje, kada je rekao da će odgovoriti. Odgovorio je odmah, samo što to Đilas nije mogao da vidi dok je razgovarao s novinarima.
