Rudnik Soko Čitluk, nakon tragedije
I tuga se brže leči od straha
Iako revoltirani što se posle samo nekoliko dana sve „zataškalo“, a neko bi morao da odgovara i za osmoro mačića, a ne za osam izgubljenih ljudskih života, malo ko očekuje štrajk nezadovoljnih rudara. Od nečega, kažu, mora da se živi
Tog petka, oko četiri izjutra, dogodila se nesreća u rudniku mrkog uglja Soko Čitluk kod Sokobanje, u kojoj je život izgubilo osam rudara, očeva osamnaestoro dece, od čega i jedne bebe od mesec dana. Istovremeno, povređen je 21 rudar, što je duboko potreslo sve građane Srbije, bar tog 1. aprila.
Nezvanični uzrok tragedije bio je metan koji je „naglo prodro u radni prostor, nakon iznenadnog zarušavanja uglja u potkopnoj komori VN3/1“, kako je sricao Saša Spasić, v. d. direktora JP PEU Resavica, čitajući sa papira, netom nakon kobnog događaja.
Porodicama poginulih Vlada Srbije udelila je pomoć od oko 8.500 evra svakoj. Svota se po društvenim mrežama poredila sa mesečnom zaradom nekih visokih funkcionera SNS-a i SPS-a, a primećeno je i da visina ove „otpremnine“ iznosi 20 rudarskih plata, koje su, inače, više od prosečnih zarada u Zaječarskom okrugu.
„Nikakve pare ne mogu da nadoknade živote, a pogotovo ne navedene, sramotne“, u glasu Aleksandre Vidosavljević puno je razočaranja. Njen suprug Miloš, rudar kao i jedna trećina žitelja Subotinca, tih dana je bio na godišnjem odmoru. Ali, njegova je sreća krnja za usud kolega, a posebno Nenada Trivunca, bliskog prijatelja.
Osim neprimerene svote novca, sramota je, Miloš smatra, i to što je dan žalosti bio proglašen samo u Aleksincu, a ne i u čitavoj državi. Ophrvanoj uzbuđenjem zbog nedeljnih izbora, potencijalno prelomnih. Iz tog razloga, na mesto nesreće iz vrhuške je došla samo resorna ministarka Zorana Mihajlović. Vučić je verovatno vežbao otvaranje šampanjca, simboličnog znaka svoje očekivane izborne pobede. Proglašene na dan kad su u Subotincu, Trgovištu, selu Кraljevo i Sokobanji bile organizovane sahrane.
Mihajlovićevoj je bilo stalo da istakne da nije došlo ni do kakve eksplozije (već „samo“ do trovanja), možda i da bi naglasila razliku u odnosu na 16. januar 1998, kada je nastradalo 29 rudara, „izloženih mehaničkom i toplotnom udaru, ali i udaru metana“, kako su mediji tada izveštavali.
Direktor Sokola Dragan Milinković ustvrdio je da je sokobanjski jedan od „najsavremenijih rudnika u Evropi“. „Ali kako, kad se sve radi na ruke, i ako se za sve snalaziš“, s njim se ne slaže Miloš Vidosavljević. Čiji radni dan izgleda ovako: spusti se sa kolegama liftom na nekih 500 metara u dubinu, odakle idu po 20-25 minuta peške do radilišta, u mrklom mraku. Onda se tu minira, a ugalj stavlja na pokretnu traku kojom se transportuju i jamski radnici na putu nazad, ka površini. „To se ne sme, ali nema drugog načina“, mirno saopštava, svestan da će opet morati dole, čim komisija izvrši zvanični uviđaj. Jer, da nađe drugi posao čista je iluzija.
Piše Dragana Nikoletić, Foto tanjug/Zoran Petrović
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 16.4.2022.
