Rodoljub Šabić, tekst za Peščanik.net, 11.4.2022.
Pre desetak dana, u jeku predizborne kampanje, ministar finansija je u nastupu na TV, u uobičajenom samozadovoljnom maniru, obavestio javnost da su robne rezerve prepune, da u njima imamo svega dovoljno, uz ostalo i 800 hiljada tona pšenice. Ali desilo se da je predsednik Republike, mada je do skora i sam često koristio isti podatak, korigovao ministra i rekao da pšenice ipak imamo manje „jer se kralo“ i s tim u vezi najavio masovna hapšenja i kontrolu svih skladišta.
Trebalo bi da je vest o velikoj krađi iz državnih robnih rezervi iznenađujuća a najava preduzimanja mera protiv kradljivaca, makar i post festum, ohrabrujuća. Nažalost kod nas nije tako.
Ista, i sad aktuelna, vlast je i početkom leta 2013. obavestila javnost da je iz državnih rezervi nestalo nešto više od 80 hiljada tona žita. Ogromna količina je, naravno, govorila da se ne radi o šteti koju su napravili miševi i pacovi, već neki drugi mnogo veći i štetniji dvonožni glodari. Državi su napravili štetu od više miliona evra, a sebi i saradnicima obezbedili adekvatnu dobit tako što su organizovali i sproveli „originalnu“, a zapravo prostu kriminalnu akciju. Privatni partneri u čijim prostorima je Direkcija za robne rezerve skladištila državne robne rezerve i veoma dobro plaćala za to, predavali su falsifikovane papire kao dokaz da poseduju daleko, čak i višestruko veći skladišni prostor od onog kojim su zaista raspolagali. Nesavesni predstavnici države su prihvatali takve papire. Država je davala na čuvanje velike količine žita i za čuvanje plaćala veliku naknadu, a stvarno je skladišteno višestruko manje žita. A ono koje nije uskladišteno se prodavalo, na tome se dobro zarađivalo, a zarada se ulagala u druge poslove.
Šteta merena desetinama miliona evra neminovno je otvarala pitanje funkcionisanja mehanizama koji bi javnu imovinu i interese morali da štite od bezočne otimačine i pljačke. I preventivnih, internih mera u Direkciji za robne rezerve i aposteriornih, eksternih, u pravosuđu.
Sticajem okolnosti, postupajući tada kao Poverenik za informacije po žalbama novinara kojima su od nadležnih bile uskraćivane informacije, bio sam u prilici da vidim da je u aktu Direkcije za robne rezerve koji je uređivao pitanja kontrole bilo predviđeno da posebno Odeljenje za skladišta organizuje neposredne kontrole skladišta i to najmanje dva puta godišnje i o tome podnosi izveštaj. Ali i da vidim da u drugom relevantnom aktu, onom o sistematizaciji, za obavljanje poslova neposredne kontrole nije predviđen niko. Kontrola je postojala samo na papiru, a stvarno je nije bilo. Ponovni nestanak velike količine žita, bez obzira na to da li se radi o malverzacijama sa naduvanom zapreminom skladišta ili, ovaj put, o skladištima sa duplim dnom, govori da i u godinama nakon pljačke obelodanjene 2013. ozbiljne kontrole nije bilo.
A ni skoro 10 godina nije bilo dovoljno da pravosuđe bar sankcioniše posledice toga. Pokrenut je postupak protiv manje grupe okrivljenih, među kojima i nekih zaposlenih u Direkciji za robne rezerve, koje je tužilaštvo teretilo za preprodaju 21.500 tona žita. Najavljivani su i drugi postupci, ali je protekom vremena bilo sve evidentnije da se novi ne pokreću, a da se pokrenuti odugovlače, da tapkaju u mestu, guraju se u zaborav i zastarelost.
Bizaran ali ilustrativan primer je slučaj preduzeća Rističević Company protiv kog je Direkcija za robne rezerve tada podnela prijavu zbog sumnje da, iako je za to primalo veliku mesečnu naknadu, nije skladištilo 3.420 tona žita već ih je preprodalo i falsifikovalo sertifikat kojim se potvrđuje skladištenje. Slučaj je markantan jer je vlasnica preduzeća supruga narodnog poslanika, istaknutog predstavnika vladajuće koalicije, posebno poznatog po prostačkom vređanju oponenata vlasti. Ona na volšeban način duže od decenije uspešno izbegava brojna suđenja za pomenuti, ali i brojne druge delikte. Postupci se prekidaju, postupci prema njoj se odvajaju od postupaka prema sučesnicima, pa oni nekako i budu osuđeni, makar i na smešno blage kazne, ali postupci protiv nje traju u nedogled. A suprug je u međuvremenu učvrstio, čak i popravio pozicije u nomenklaturi vlasti pa je, pored ostalog, koliko god to zvučalo ironično ili cinično, bio i predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu.
Ali i sasvim nezavisno od slučaja fabuloznog bračnog para, očito je da su efekti mera preduzetih povodom prethodne velike pljačke žita iz robnih rezervi nedopustivo skromni. Oni koji su procesuirani terete se za možda trećinu nestalog žita. Za preostale dve trećine, niko. Malobrojni koji su osuđeni za veliku štetu i protivpravno stečenu dobit i falsifikovanje službenih isprava, dobili su male zatvorske kazne, sa izdržavanjem kod kuće, ili su kažnjeni uslovno.
Zato, uprkos najavi masovnih hapšenja i kontrole skladišta ni sada nije realno očekivati bolje rezultate. Sve što se kontinuirano, niz godina, dešava potvrđuje odsustvo volje aktuelne vlasti da na nasrtaje na javnu imovinu reaguje na pravi način. Štaviše, evidentno je da je jedan od načina na koji režim saradnike regrutuje i disciplinuje upravo oslobađanje od krivice, odugovlačenje i obustavljanje istraga i neizvršavanje presuda. I s tim u vezi vlast ne želi ništa da menja.
Zato je, dok ona ne bude promenjena, realno očekivati sve češće vesti o grabežu javne imovine. Pravni poredak je teško urušen, tužilaštvo je potčinjeno izvršnoj vlasti, slabo je i neefikasno, a sudstvo je u jedva nešto boljem stanju. U takvim uslovima, za njih idealnim, dvonožni glodari ne propuštaju prilike za akciju.
