Draža Petrović, kolumna za portal N1
U Slagalici, recimo, u rubrici “Ko zna – zna” pojavi se pitanje sa pet ponuđunih odgovora. Pitanje glasi: “Kada biste trebali da uporedite Aleksandra Vučića sa nekom znamenitom ličnošću čije prezime počinje sa tri slova DEG, vi biste rekli da je Vučić:
a) Dega (Edgar, franuski slikar i vajar)
b) Degenek (Miloš, australijski fudbaler srpskog porekla)
c) Degu (čileanska veverica)
d) Degen (Silvije, hrvatski advokat)
e) De Gol (Šarl, francuski državnik i vojskovođa)
U studiju Slagalice razvila bi se živa rasprava jer je odgovor na ovo pitanje veoma rastegljiv i zavisi od ličnog utiska takmičara.
- Ja mislim da je tačan odgovor: Vučić je Degen! – rekao bi prvi takmičar.
- Zašto to mislite? – pitala bi voditeljka Slagalice.
- Pa zato što on većinom svojih postupaka najviše liči na Degena. Ako imamo u vidu i to da je Vučić diplomirani pravnik, najlogičnije ga je uporediti sa gospodinom Degenom, Silvijem, hrvatskim advokatom – kazao bi takmičar broj 1, samouveren da je ubo tačan odgovor.
- Na žalost, nije. Vučić jeste pravnik, ali nije Degen. Možete pokušati još jednom – kazala bi voditeljka.
- Onda, ja mislim da je Vučić Degenek! – uzviknuo bi prvi takmičar.
- Zašto to mislite? – pitala bi voditeljka.
- Zato što me Degenek najviše asocira na Degena. To je, koliko ja shvatam, nešto manji Degen, znači Degen koji nije diplomirao prava, ali zna da pika fudbal, a znamo da predsednik Vučić često u predizbornoj kampanji pika fudbal i zabada golove. Moj konačan odgovor je dakle: Vučić je Degenek – bio bi jasan takmičar broj 1.
- Na žalost, ni ovaj odgovor nije tačan. Prelazimo na takmičara broj dva. Dakle, vaš zadatak je znatno lakši, možete birati između Dega, slikara, Degu, čileanske veverice i De Gola, francuskog velikana – nastavila bi voditeljka.
- Moj konačan odgovor je pod E, dakle Aleksandar Vučić je De Gol – bio bi jasan takmičar broj 2.
- Zašto to mislite? Zašto ne recimo Degu – pitala bi voditeljka.
- Pa zato što predsednik Vučić nije iz Čilea, on je rodom iz Čipuljića i nikako ne može biti čileanska veverica, da je u pitanju čipuljićka veverica, bilo bi jasno, ovako ostajem pri odgovoru da je predsednik Vučić De Gol – rekao bi takmičar broj 2.
- A zašto ne Dega? – pitala bi voditeljka.
- Pa zato što predsednik Vučić nije slikar i vajar u punom smislu te reči, ona vaja naša zemlju, vaja da nam bude do jaja, on slika koridore i autoputeve, ali je mnogo važnije reći da je on veliki državnik i vojskovođa, kakav je bio De Gol – kazao bi takmičar broj 2.
- Čestitamo, vaš odgovor je tačan! – kriknula bi voditeljka, dok bi onaj takmičar broj 1 i dalje vrteo glavom, čvrsto uveren da je Aleksandar Vučić od znamenitih istorijskih ličnosti uporediv jedino sa gospodinom Degenom i gospodinom Degenekom.
- Pobednik ove epizode Slagalice je takmičar broj 2, Predrag Miki Manojlović, dramski umetnik iz Beograda. Miki, hvala vam! - završila bi voditeljka emisiju.
I bila bi to kruna kultne zabavne emisije Slagalica, ponosa RTS-a, da Predrag Miki Manojlović, takmičar broj 2, nije u ponedeljak otišao na N1, u jedno daleko ozbiljniju emisiju, gde je ponovio isto ono iz Slagalice, iako ga to niko nije pitao, niko mu nije nudio pet mogućih odgovora, niko ga nije terao da pogađa, već je sam iz glave dao netačan odgovor, koji bi mu možda priznali u Slagalici. Ali tamo su druga pravila.
Emisija “Persona non grata”, kad u njoj gostuje Miki Manojlović, mogla bi se zvati “Prsona non grata”, jer koja je šansa da u njoj izgovorite sve one hvalospeve na račun Aleksandra Vučića ako u međuvremenu niste malko prsli.
Persona non grata Miki Manojlović, došao je u tu emisiju da objasni zašto ga “krug dvojke”, kako je ubeđen, već duže vreme smatra prsonom, još od kada je u emisiji kod Kesića pre sedam godina javno pohvalio Vučića zato što mu je obezbedio neke pare za neku predstavu.
Valjda je i Šarl De Gol obezbeđivao pare za predstave, pa je sličnost očigledna, a i svako ko calne neku kintu nekom umetniku, treba da se hvali do neukusa, smatra Miki.
Zamislimo ovu sitauaciju: sede Miki Manojlović i Nikola Kojo u kujni i duvaju marhuanu. Bilo je to 1992. godine, tačno pre tri decenije – u filmu “Mi nismo anđeli” – i niko nije verovao da će 30 godina kasnije, 2022, Kojo biti daleko manje stondiran od Mikija u političkom smislu.
On, izgleda, i dalje sedi u onoj kujni i duva. Dok je Kojo odavno za Mikijevog De Gola, na kamionu u Vasinoj ulici, rekao: “Aleksandre Vučiću, ovo je kraj. Izvršio si svoj blickrig, atak na kapital i resurse i pamet ovog naroda. Uspeo si, mora se priznati, vrhunski si obavio ovaj posao. Кoristio si naš novac, koristio si naš nedostatak hrabrosti i spremnosti da se odupremo tvojoj hajdučiji i tvojoj bahatosti. Silovao si i ucenio kompletno stanovništvo. Silovao si svojim konferencijama za štampu, redovnim, vanrednim, pretećim, ponižavajućim… Silovao si vađenjem dece iz smetova, rušenjem Savamale, Er Srbijom, padom helikoptera, kupovinom Кopernikusa i ova noć je prekratka da se pobroje sva tvoja nedela, koja ni u najluđim snovima jedan narod ne bi smeo da istrpi.
Suspendovao si pravo i pravdu i pogasio sve institucije. Rešio si da budeš i institucija i zakon i pravda. Zapušio si nam protok energije, ljubavi i radosti.
Zaigrao si se, Aleksandre. Zaboravio si da si ti naš službenik, da te mi plaćamo. A mi želimo da plaćamo nekog ko ume da sprovede da u ovoj ovako plodnoj zemlji nema gladnih u 21. veku. Ne plaćamo te da nas vređaš i ponižavaš, da nas nazivaš bagrom i ološem, ne plaćamo te da budeš i sudija i novinar i advokat i inspektor i selektor i akušer i babica…
Zaustavio si nam život na određeno vreme i promovisao mučenje i patnju kao period između kolevke i groba.
Vidiš, to za nas nije život”.
E pa Miki, pročitaj dobro ovaj Kojov govor, tako govore veliki glumci. I misli o tome!
