Draža Petrović, kolumna za portal N1
Emisija “U 23 sata sa Aleksandrom Vučićem”, emitovana 3. aprila u 23h na svim televizijama, apsolutno je dokazala da je predizborna parola “Mir.Stabilnost.Vučić” prerasla u postizbornu parolu “Čir. Labilnost. Vučić”.
Građani Srbije kojima je te večeri proradio čir umesto da im je proradio mir, gledali su u tom trenutku jednog apsolutno stabilnog lidera čija je labilnost u određenim momentima malko upitna, kako setno priča o sebi kao osobi od koje je na vlasti, u istoriji Srbije, duže bio jedino Nikola Pašić, autor čuvenog pokliča: “Braćo Srbi, stoko jedna!”
Pašić, pritom, u momentu izgovaranja pokliča nije mislio da izbore održane u Srbiji 3. aprila 2022. godine. Nego na neki drugi događaj od istorijskog značaja za srpstvo ili stočarstvo.
Ali, da neko napravi kviz sa pitanjem “Koja istorijska ličnost je rekla ‘Braćo Srbi, stoko jedna!’, svi bi zaokružili osobu pod slovom A, Aleksandra Vučića, iako on to nikad nije rekao, samo ostavlja dojam da tretmanom svojih obožavalaca baš to i misli. To jest da je – pljunuti Pašić, te da će ga dostići jednog dana i u mudrostima.
Onda je predsednik iste večeri rekao: “Uvek sam pobeđivao tamo gde su siromašni jer oni dobro znaju da smo za njih učinili sve da žive mnogo bolje”.
- Ajde boga ti! - uzviknulo je pola Srbije na tu srceparujuću izjavu o siromašnima koji znaju za koga da glasaju, mada je nekako i očekivano da bogati koji nisu glasali za Vučića uzviknu “Ajde boga ti!”
Siromašni najviše glasaju za Vučića jer on jedini ne kaže “Sirotinjo i bogu si teška”, njemu uopšte nisu teški, njemu su šta više izuzetno laki - pustiš im da gledaju “Zadrugu”, uvališ im neku kintu iz budžeta, podeliš im sendviče, podeliš im zejtin, podeliš im brašno, daš im besplatne karte za bugarski voz, jedno vreme ispred njihove kuće uparkiraš crni džip, tek da vide kako izgled džip ispred kuće, a ne ona krntija stara 25 godina koju više ne mogu da gledaju.
Onda pošalješ nekog ćelavca da o njima brine kako pre ulaska na biračko mesto, tako i posle izlaska sa biračkog mesta. Sem ćelavca tu je i ovlašćeni tutor na samom biračkom mestu, koji će im objasniti za koga moraju da glasaju, ako prethodno niste razumeli upustva ćelavca, koji je tu samo tehnička podrška i slabije je elokventan za tutorijal.
Sem toga, ako baš i ne možete da glasate, učiniće to neko umesto vas: vaš skriveni podstanar, vaš pradeda, askurđel ili možda duh Hamletovog oca. Zato, braćo Srbi, sestre Srpkinje i ostala mnogobrojna rodbino, glasajte što više možete jer izbori su Praznik kleptokratije, dok smo demokratiju odavno okačili o klin.
Posle je predsednik nastavio da potvrđuje svoju postizbornu parolu “Čir. Labilnost. Vučić” i ostalim psihološkim manifestacijama koje mu se javljaju s vremena na vreme – otvoren je šampanjac, čime je predsednik dokazao da je čovek koji je sem najviše fabrika, otvorio i najveći broj šampanjaca u novijoj istoriji Srbije.
-Sem, mene, jedini koji je otvorio ovoliki broj šampanjaca je Luj Četnaesti, koji je vladao od 1643. godine pa sve do 1715. godine – podvukao je, a možda i nije, predsednik.
Sem siromašnih, za predsednika su glasali i nesiromašni, dakle oni koji su potpisali apel HILJADU PLUS za podršku Aleksandru Vučiću, koji se šatrovački zove SOMA PLUS za podršku Aleksandru Vučiću, i gde je nešto više od soma (književno: hiljadu, hrvatski: tisuću) naših košarkaša, starleta, akademika, fudbalera, mađioničara, profesora, emeritusa, žonglera, gutača vatre, glumaca, pevača i ostalih svirača, rasutih od Denvera do Albukerkija, pristalo da lupi paraf na neki papir gde je pisalo:
-Nas više od soma svojom čašću garantujemo da će naša zemlja prestići i Somaliju – valjda je pisalo u tom čudnom dopisu.
Koji će ostati kao svedočanstvo da je tajna Aleksandra Vučića simpatičan spoj dva miliona i dvesta soma siromašnih, te oko soma plus onih koji to nisu i niko ne zna: a koji im je onda andrak da se potpisuju na sve i svašta?
Sve u svemu, utisak je da bi od Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije na izborima mnogo bolje prošao Pokret za ukidanje Kraljevine Srbije, jer što bi obnavljali nešto što već u Srbiji faktički postoji i ne namereva da se samoukine.
Možda bi na izborima dobro prošao još jedan pokret, Pokret za obnovu profesionalnog statusa dvorskih budala, zato što Srbija, čini se, ima najviše dvorskih budala po glavi stanovnika, ali im se to zvanje zvanično ne priznaje. Već ih svi zovu botovima, makar među njima bilo i Soma plus onih koji su toliko pametniji od nas, da niko d nas ne vidi ono što oni vide.
Njihovu zasluga za mir, čir, stabilnost i labilnost je nesumnjiva.
