Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 28.3.2022.
Robi K. (IIIa)
Moji mama i tata su sa škodilakom pičili prema Lidlu. Tata je vrtijo sa glavom i ronzao je: „Da mi sa autom idemo u spizu, to mi je totalno debilno…“ Mama je rekla: „Šta bi bilo debilno, mišu? Pa moramo se opskrbit!“ Tata je rekao: „Pa vidija san ti spisak, ženska glavo! Opskrbićemo se za idući pet godina! Te deset kila riže, te petnajs litri ulja, te dvajs kila brašna… Neće mi to stat u portapak od škodilaka, jebaga irud! Tribali smo ka pravi ludaši sa kamijonom poć u spizu, da nan se cili svit ruga!“ Mama je rekla: „Moramo se osigurat, čoviče! To nan je sve nužno! Viš da će bit sranja!“ Tata je rekao: „Kojih sranja, majketi isukrstove? Tebe je oprala malo jača paramoja! Jel ti to televizija zavrtila mozak?“ Mama je rekla: „Pa viš da se gori bombizavaju i ubivaju, čoviče božji! Samo je pitanje vrimena kaće se spustit do nas! Biće sranja trista posto!“ Tata je rekao: „Ama bombizavaju se na iljadu kilometri od nas! Šta bi došlo do nas? Koga na svitu boli k*rac za Hrvacku? Neće bit nikakvih sranja, samo ću ja u Lidlu iskesat cilu plaću za kupit zalihe!“ Mama je rekla: „Je, je, ti znaš! Jak si u prognozama!“ Tata je rekao: „Naravski da san jak, jer pošto san normalno imformiran! Kad bi svih prala paramoja ka tebe, ispraznili bi se dućani u roku keks! Onda bi tek bilo sranja!“ Mama je rekla: „Je, je, ti znaš! Uvik vrhunski pogađaš! Siti se šta si govorija pri devet godina!“ Tati je uletilo čudilo: „Šta san govorija?“ Mama je napečila se ka da imitira tatu i rekla je: „Neće bit ništa, mačak! Ne boj se, stavija san goldun! Nemaš nikakve brige!“ Tata je tuta forca zinijo sa ustima. Mama je rekla: „I šta je bilo? Ostala ja trudna! Onda rodila krembila! Udala se za krembila! Zakopala se, satrala se, sjebala si život za sva vrimena…“ Tata je sa zinutim ustima piljio u timun od škodilaka. Mama je rekla: „Jaka ti je bila prognoza, zapopizdit!“
Moj dida sa Šolte i onaj njegov frend barba Tonino su isplovili sa kajićom za ić dignit mrižu. Oni su zakurblali tomosa i doprdecali su sa kajićom do uvale Šumpjivina. Onda su oni iz uvale Šumpjivina vidili veliku bilu jahtu u uvali Podkamenica. Dida je iskobečijo oči i rekao je: „Koje je ono čudo, jebate noj? Pari ratna krstarica!“ Barba Tonino je rekao: „Stoposto je jahta ruskog oligarha! Viš da ima dvista metri!“ Dida je rekao: „O jebenlimu sunce, da mu jeben…“ Onda je on zakurblao tomosa. Onda su on i barba Tonino doprdecali sa kajićon iz uvale Šumpjivina u uvalu Podkamenica. Dida je parkirao se ispod jahte i viknijo je: „Alo! Ima li koga?“ Onda je na gornju palubu od jahte izgibao neki barba sa plavon kosom. On je odozgo doviknijo: „Šta je bilo?“ Dida je njega pitao: „Jesi ti ruski oligarh?“ Barba je rekao: „A šta to vas kuri bolac?“ Barba Tonino je njemu rekao: „Šta je, miki? Vuna te priznat, a?“ Barba je rekao: „Nije me vuna, klipsone! Nego se neman ja šta svakoj šuši ispovidat!“ Dida je rekao: „E pa moramo znat ko si, miki! Ako si slučajno ruski oligarh, moramo ti isti sekund zapljenit jahtu!“ Barba je rekao: „Ma nemoj? A koji ste vi faktor da mi zapljenite jahtu?“ Barba Tonino je rekao: „Odgovorni građani! Provodimo rezoluciju Evropske unije!“ Dida je rekao: „Samkcije, miki!“ Onda je barba doviknijo: „Ajte vi fosilci odgovorno odjebite u skokovima! Nemojte me tirat da šteknen motor od jahte i potopin van tu karampanu od kajića!“ Barba Tonino je njemu rekao: „Bolje ti je priznat dok još imaš vrimena! Jesi li ruski oligarh ili nisi?“ Barba je dreknijo: „Ama nisan, čoviče! Šta si me se nadoveza?!“ Dida je pitao: „Nego koji si onda klinac?“ Barba je raširijo ruke i rekao je: „Ja san hrvacki tajkun!“ Moj dida i barba Tonino su iz kajića zapiljili se u njega. Oni su šutili i dumali su. Onda je dida rekao: „A ne znan… Sumnjiv si ti meni! Više mi sličiš na ruskog oligarha!“ Barba je rekao: „Ma koji ruski oligarh, jebate jarac? Pa jel čuješ da govorin naški?“ Dida je rekao: „E znan, tu nas je najlakše zajebat! Jerbo su jezik tajkuna i jezik oligarha skoro isti! Ka Harkiv i Harkov!“ Barba Tonino je barbu pitao: „A koja ti se ono sisata tamo šeta po palubi? Biće imaš i kurbe na jahti, a?“ Barba je arlauknijo: „Neman! Kurbe su mi u kajiću pokraj jahte!“ Moj dida je okrenijo se prema barba Toninu i rekao je: „Vidi ga šta je brezobrazan, jebate!“ Barba Tonino je rekao: „Znači da je stvarno hrvacki tajkun!“ Dida je rekao: „Miljon posto! Ruski oligarhi su pristojan svit!“ Barba Tonino je slegnijo sa ramenima: „A štaš sad, nema nan druge nego se udaljit od plovila!“ Onda je dida zakurblao tomosa. Onda je on otprdecao sa kajićom na sto metri od jahte. Onda je tu se parkirao. Onda je barba Tonino iz kajića izvadijo crveni mengafon. Onda je on kroz mengafon rekao prema jahti: „Okej, miki! Uvjerija si nas da nisi ruski oligarh, nego si hrvacki tajkun! To znači da te ne pogađa rezolucija Evropske unije…“ Onda je dida izvadijo zolju iz kajića i nanišanijo je prema jahti. Barna Tonino je rekao: „…nego revolucija šoltanske ćelije!“
Mi rulja iz ulice smo se skupili za igrat se iza trafike kod Zlajinog nebodera. Onaj Kane Šteta je rekao: „Kako ćemo se igrat na Rusa i Ukrajinaca kad svi oćemo bit Ukrajinci?“ Onaj Rino Sajla je rekao: „Pa kad su Rusi guba okupatorska! Naravska stvar da niko ne želi bit Rus!“ Moj drug Dino je rekao: „E znan, al onda nema igre! To je zajeb!“ Onaj Bešo Tablet je uletijo: „A da se igramo na kauboja i indijanaca?“ Onaj Šera Blajburger je rekao: „A daj, čoviče, to mi je teški proliv! To mi je još veća komatoza nego igrat se na partizana i ustaša!“ Dino je rekao: „Slažen se! Ne možemo se cilo ditinjstvo bavit sa prošlošću!“ Onda sam ja rekao: „A da rješimo problem na par-dišpar?“ Tu su se svi zableušili u mene. Kane je pitao: „Kako da rješimo?“ Ja sam rekao: „Lipo! Ima nas šest! Znači, igraćemo u parovima na par-dišpar! Ko izgubi u svakon paru biće Rus! A ko dobije biće Ukrajinac! Šta kaete, ekipa?“ Rulja su prvo malo dumali. Onda su svi zaklimali sa glavušama i rekli su da okej. Prvi smo na par-dišpar igrali ja i Rino Sajla. Ja san izgubija i posta san Rus. Onda su na par-dišpar igrali Kane Šteta i Bešo Tablet. Kane je izgubija i posta je Rus. Rino Sajla i Bešo Tablet su postali Ukrajinci. Onda su na par-dišpar tribali igrat moj drug Dino i Šera Blajburger. Dino je rekao: „Ekipa, ja predlažen da se ovi put ne igramo sa puvalicama i snajpama, nego sa bovanima! I to malo većin!“ Šera je rekao: „Slažen se!“ Onda je on skupijo sa zemlje malo veći bovan i rekao je: „Evo ovakvi! Da ga bude velik ka šaka! I da svako ima po četri komada!“ Dino je rekao: „Tako je!“ Mi drugi rulja smo gledali sa čudilom i skupljali smo usta. Onda je Kane rekao: „Pa ne znan baš…“ Dino je njega pitao: „Šta sad? Šta nije okej?“ Kane je rekao: „Pa malo je opasno, jebate…“ Šera je njega pitao: „Zašto je opasno?“ Kane je rekao: „Pa neko će nekom razbit glavu!“ Rino je rekao: „E, čoviče! Jedna je stvar kad te neko iz puvalice spiči sa bobicom, a druga kad ti sa bovanom rascopa tikvušu!“ Onda je Dino podviknijo: „Nema rata bez krvi, moj miki!“ Šera je rekao: „Slažen se! Igrat se rata sa puvalicama i snajpama je za pičkice!“ Dino je rekao: „Nećemo se valjda u trećen razredu ponašat ka da smo ženskice i pederčići!“ Mi drugi smo gledali u njih sa lakšim ošamutom. Onda je Bešo Tablet rekao: „Okej, kuri mene bolac! Mi Ukrajinci ćemo ionako satrat Ruse!“ Ja sam njemu rekao: „Hau jes nou, litl tumorou! Mi Rusi ćemo van sa bovanima skašit tintare!“ Onda je Dino pljesnijo sa rukama: „Okej, ruljo! Ako se svi slažete, možemo počet sa igron!“ Ja sam njemu rekao: „Čekaj malo, morate još ti i Šera odigrat na par-dišpar!“ Dino je rekao: „Zašto? Ja i Šera ne igramo na par-dišpar!“ Ja sam rekao: „Ali morate, čoviče! Kako ćete inače znat ko je od vas Rus, a ko Ukrajinac?“ Dino i Šera su rekli: „Mi smo Amerikanci!“
Moji mama i tata su dogibali do blagajne u Lidla. Oni su isprid sebe gurali tri kolica puna sa stvarima. Blagajnica sa frčkavom kosom je zakolutačila sa očima. Onda je ona stala tuć sa prstom po kasi. Plus je svako malo zavrtila sa glavom. Mama je nju pitala: „Jel nešto nije u redu?“ Blagajnica je rekla: „Ma sve u redu, gospođo! Nego kad van vidin ova tri kolica, uvati me teška vuna! Odma pomislin da će ipak bit sranja!“ Mama je rekla: „Biće ga trista posto! To je nom plus ultra!“ Blagajnica je rekla: „To san i ja mužu rekla! A on mi kaže da san glupača i da me pere paramoja!“ Tata je rekao: „Nije van loše ni kaza…“ Mama i blagajnica su viknile: „Koji se ti kurac mišaš?!“ Tata je u roku odma začepijo labrnju. Blagajnica je nastavila cipat po kasi. Ona je rekla: „A ne znan ni sama, ne može čovik bit pametan u ovin ludin vrimenima!“ Mama je rekla: „Bolje se osigurat!“ Blagajnica je zveknila po kasi i rekla je: „Evo… To van je sve skupa iljadu i sedansto devedeset osan kuna!“ Tata je skriknijo: „Srceliti irudovo!“ Mama je njemu rekla: „Aj, aj, nemoj mi tu glumatat! Nego vadi karticu!“ Onda je tata mašijo se za žep od jakete. Onda je on mašijo se za zadnji žep od reba. Onda je mašijo se za pridnji žep od reba. Onda je tata blekasto pogledao i rekao je: „Asti miša! Izgleda da san zaboravija ponit takujin!“ Mama je zinila: „Nemoj me jebat?! Isto ka šta si i pri devet godina zaboravija stavit goldun?“ Blagajnica je rekla: „Uf! Biće sranja!“
