Piše Ratko Femić, kolumna za portal Nova.rs
Ma kakva Ukrajina koja je danima pod bombama i vatrom nadmoćnijeg protivnika. Nama je najteže, odnosno našem rukovodstvu. U stvari, najteže je predsedniku Aleksandru Vučiću.
Bar tako je to izgledalo na onoj dosad najvažnijoj konferenciji za novinare ove godine na kojoj je predsednik trebalo da saopšti stav državnog vrha Srbije o invaziji Rusije na Ukrajinu.
A rekao nam je i više od toga. Pomenuo je svoje podočnjake, otkrio da se ne botoksira, da građani Srbije pojedu milion i dvesta hiljada kilograma pirinča za mesec dana, rekao da imamo dovoljno graška za narednih pola godine (ovo je civilizacijski iskorak u odnosu na ona vremena kada je crnogorski funkcioner Branko Kostić poručio da ćemo jesti korenje), ulja, soli, goriva, sardina, mleka u prahu…
Izgleda da je došlo vreme da ponovo mutimo Trumanova jaja, ili čija već u odnosu na istorijske okolnosti.
Odluka koju je predsednik saopštio, a svodi se na to da nećemo uvesti sankcije Rusiji niti javno osuditi postupak Kremlja, ali podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, napravila je Vučiću tamne kolutove oko očiju.
Sam predsednik je rekao da je od vaganja dobio podočnjake. Ma strašno. Ukrajinski predsednik Zelenski uprkos bombama zategnut ko praćka. Čini mi se da nema podočnjake.
A nema ni Putin onako izbotoksiran i lica zategnutog ko voštana figura.
I njemu je predsednik „očitao lekciju“, jer mu je onako zaobilaznim putem poručio da ne treba da se bode tim kozmetičkim preparatima, jer, kako je rekao, on ne koristi te stvari za zatezanje lica.
Treba imati kuraži pa jednom od najmoćnijih ljudi na planeti, u trenutku brutalne vojne agresije na višestruko slabijeg protivnika, uvijeno skresati u brk da ne zateže lice. I kako onda, majčin sine, ne bi imao podočnjake.
No, dosta više sa ironijom.
Ona „hrabra“ odluka Srbije da se odluči između dve strane i izabere obe, Vučiću će se možda pokazati delotvornom u pogledu predstojećih izbora.
Rusi su se zahvalili što ih nismo osudili, a Amerikanci ga pohvalili, jer podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Tako može da ubere poneki poen i kod patriota, a i onih sa građanske strane koji imaju razumevanja za politiku sedenja na dve stolice.
Ali proći će izbori i na dnevni red će doći i drugi razlozi koji mogu da budu opravdanje za pritisak iz Vašingtona, odnosno Moskve. A onda zahvalnice i podrška iz ambasada SAD i Rusije mogu, svaka iz svog razloga, da nam se obiju o glavu.
Znate već kakva su očekivanja Zapada od Srbije po pitanju Kosova, i dalje smo u pregovorima sa EU, u koju je ulazak Srbije i dalje strateški cilj državnog vrha. I EU nam je već uputila poruku i traži da se Srbija uskladi sa sankcijama koje je ova aoscijacija evropskih država uvela Rusiji.
I da se spustimo sa svetske politike na pijacu.
Cene su otišle gore, naš novac je izgubio na vrednosti, onaj nevidljivi porez zvani inflacija sve vidljivije jede naša primanja i oseti se čak i u ovo vreme kada su cene goriva i osnovnih životnih namirnica zamrznute.
Zamislite samo kako će biti posle izbora, kad istekne mera Vlade o zamrzavanju cena i kad osetimo prave razmere postkovid ekonomske i ukrajinske krize.
Ako li cene ostanu zamrznute, suočićemo se sa nestašicama.
E onda nam neće pomoći ni džakovi provijanta, čije slike nam je Vučić pokazao na konferenciji o odnosu Srbije prema Ukrajini i Rusiji.
