Nenad Veličković, tekst za Peščanik.net, 17.3.2022.
Kako je snimljen izborni spot Frižider
– Predsedniče, možemo li da prođemo kroz scenario za izborni spot?
– Je li opet nešto s avionom? To je bilo dobro…
– Ne, sad je s frižiderom. Ovako smo zamislili. Mladi bračni par, sedi na kauču ona trudna, gledaju televiziju, iza njih knjige, vidi se načitani, pametni, urbani, civilizovani…
– Ne davimo Beograd?
– Pa može i tako da se shvati…
– Opozicija u mom izbornom spotu?
– Da, to vam je odlična ideja. Da se njima obratite. Što se tiče naših glasača, njima spot ne treba.
– Dobro, gledaju oni televiziju…
– A vi na televiziji. Govorite…
– Šta govorim…
– Bilo šta, sve što kažete je pametno.
– Onda ću nešto o ekonomiji. To ljude najviše zanima. Od čega će da prežive…
– Odlično. Dakle, vidimo njih, čujemo vas, i onda trudnica kaže Evo ga opet ovaj, samo što iz frižidera ne iskoči.
– Koji ovaj?
– Pa vi.
– Aha. Razumem. Oni su opozicija, i ne vole da me gledaju.
– I zato su ironični. Zato kažu Samo što iz frižidera ne iskoči…
– Duhovito. Evo, mogu i ja da budem ironičan, samo nemam vremena, imam pametnijeg posla.
– Tako je. I onda trudnica dok ustaje s kauča pita muža treba li mu nešto iz kuhinje…
– Kujne se kaže.
– Oni kažu kuhinje, zato što opozicija ne govori srpski da je ceo svet razume.
– Aha.
– I ona ide u kujnu, a on nastavlja da gleda…
– A zašto ne promeni kanal, ako ga ja nerviram.
– Pa menja, samo ste vi na svim kanalima….
– Ja kad sebi dosadim prebacim na crtane.
– Možemo da napravimo da on prebaci na Čudovišta iz ormara, ali to svejedno ne vidimo, jer pratimo trudnicu.
– Gdje je pratimo?
– U kuh… ujnu. Tamo ona otvori frižider, i vi izađete iz frižidera.
– I šta ona?
– Ništa. Kaže Stvarno ste izašli iz frižidera. I vi joj date teglu krastavaca, a ona uzme i izvadi jedan.
– To mi je malo neuverljivo. Ja da sam trudan i da mi izađe neko iz frižidera i pruži teglu krastavaca, meni bi na mestu puko vodenjak.
– Zato što ste vi čovek, a ovo je opozicija. Nema osećanja, samo ironija.
– A kakav je taj frižider? Kako ću da stanem u njega?
– Pa naći ćemo frižider vaše veličine.
– Onda XXXL.
– Ako nema, napraviće naša privreda. Nema šta naši radnici ne mogu da naprave.
– Dobro, važno je da ne izađem pogrbljen, nego uspravan.
– I kad ona kaže Vi ste stvarno izašli iz frižidera, vi kažete Znam, izvinite.
– Zašto kažem da znam?
– Pa zato što predsednik sve zna. I onda joj objasnite zašto ste izašli iz frižidera.
– Zašto?
– Kažete: Važno mi je da doprem do svakog građanina Srbije.
– A objasnim li šta sam radio u frižideru?
– Pa šta čovek radi u frižideru?
– Ne znam. Tj. znam, čeka na obdukciju. Ali to mi nema veze s izborima.
– Ima, zato što na taj način podsećamo na sve one atentate koje ste preživeli. To je jasna poruka opoziciji da ste neuništivi.
– To mi se sviđa. I šta onda bude dalje?
– Onda vi kažete Mnogo toga je ostalo da se uradi, potrebno nam je još puteva, još pruga, još fabrika.…
– A zašto to govorim trudnici?
– Pa ona je otvorila frižider.
– A zašto nije on?
– Zato što je takva opozicija. Samo sedi, ništa ne radi. Ni trudnoj ženi ne ustaje da joj donese nešto iz kuhi… kujne.
– Znam, izvinite. Ali možda mogu da kažem da nam treba još porodilišta, ili još vrtića…
– To bi rekla svaka budala. Vi gledate u budućnost. Vi mislite na to dete u stomaku, da ima gde da radi…
– Ali zar ne bi trebalo da je pitam kako je, je li dečak ili devojčica?
– Ne bi trebalo. Vi ste predsednik, vi sve znate.
– Tačno. Mogu da kažem na primer ako je na tatu, biće dečak.
– Odakle vam to?
– To su Aninoj mami rekli u porodilištu.
– Ali niste izašli iz frižidera da je pitate koji je mesec, nego da joj kažete zašto treba da glasa za vas, iako je opozicija.
– Zašto?
– Zato da ih podsetite šta su sve dobili iako su protiv vas.
– Šta su dobili?
– Podsetite ih ovako: Ako se ne varam, kažete, dobili ste i subvenciju za rešavanje stambenog kredita? I dok to kažete, ona stoji pred vama, debela, niska, u trenerci, a vi u odelu, uspravni, visoki, a iza vas svetlo iz frižidera, kao oreol.
– Ne vidi se šta je u frižideru?
– Kakve to veze ima?
– Pa treba da je frižider pun svega, da se vidi kako dobro žive, a opet samo kritikuju i vređaju.
– Možda, ali ako je frižider pun, kako ste vi onda stali unutra?
– Pa nema šta naši radnici ne mogu da naprave.
– U redu. Ubacićemo u spot par kadrova sa sadržajem frižidera.
– I šta ona kaže kad ja nju pitam ako se ne varam.
– Kaže mmmm. Zato što jede krastavac. To je opozicija, samo žnjopa, i ne ume dve reči da sastavi, kad je pred vama. A vi u glavu: E, kad svi u Srbiji budu imali mogućnosti koje danas imate Vi, nećete me toliko viđati. A trudimo se da to bude što pre. Dotle, upamtite – ako ostanemo ujedinjeni s tim ciljevima pred sobom, jedina granica su naši snovi.
– Odlično. Šta kažem, nećete me toliko viđati ili toliko vređati?
– Viđati. Znači, ako neće da gledaju vas nego Čudovišta iz ormara, treba da glasaju za vas. I kad to kažete, okrenete se i vratite se nazad u frižider. I onda ide telop sa sloganom, Jedina granica su naši snovi.
– Uđem u frižider i zatvorim vrata frižidera za sobom?
– Da.
– U odelu uđem? Nemam neki kaput. Neće ljudima biti čudno što ulazim u frižider slabo obučen?
– Neće, zato što se vi ne bojite ni zime ni proleća.
– Dobro, sviđa mi se. Možemo da snimamo.
– Nije kraj. Nakon telopa, vidimo trudnicu kako drži pitu u tepsiji ispred šporeta, a onaj opozicioni lezilebović se dere iz druge sobe Srećo, jesi stavila pitu u rernu. A trudnica gleda u rernu i kaže Hvala ti, ali nemoj, molim te, iz rerne.
– Kome kaže?
– Pa vama, zato što sad ona misli da ćete izaći i iz rerne.
– Pa gde da nađemo rernu da stanem u nju a da ne moram da se saginjem?
– Nije scenario da izađete iz rerne.
– Zašto nije? Možda možemo da posudimo onu rernu iz Maratonaca.
– Može, ali onda moramo da menjamo slogan.
– Kako?
– Ala je opravio, svaka mu čast.
