Ratko Femić, kolumna za portal Nova.rs
Čitam komentare čitalaca na iskaz Veljka Belivuka i desne mu ruke Marka Miljkovića u Tužilaštvu i među njima preovlađuje stav da bi u svakoj normalnoj zemlji vlada ekspresno pala.
Nema tu šta da se doda, osim toga da države nisu normalne ili nenormalne, već da ih sistem koji ustroji i održava vladajuća elita čini da tako izgledaju.
Moguće je da i Srbija bude normalna.
Ono na šta su reagovali čitaoci odnosi se na iskaze Belivuka i Miljkovića o saradnji sa Srpskom naprednom strankom.
Optuženi za najteža krivična dela govorili su za šta ih je sve vladajuća stranka angažovala, kao i da ih je funkcioner te partije kontroverzni biznismen Aleksandar Papić plaćao.
Ranije je Miljković rekao da mu je Papić poklonio skupoceni sat sa posvetom. Kad je uhapšen, taj sat mu je oduzet.
Belivuk je rekao da su on, ubijeni Aleksandar Stanković i kosovski biznismen Zvonko Veselinović poslali momke da ruše objekte u Hercegovačkoj ulici, u Savamali. Rekao je i da otkako su oni pohapšeni, umesto njih saradnju sa državom preuzeo je „škaljarski klan“.
Na daj bože da bespogovorno verujem na reč ozbiljnim kriminalcima koji su se čak fotografisali sa „krvavim trofejima“, izmučenim suparnicima, iskasapljenim telima…
Ljudi kad se brane mogu svašta da kažu pa i masno da slažu.
Pre nego što je ova kriminalna grupa „pala“, ono malo poštenih novinara je izveštavalo o vezama države sa klanom glavoseča.
Jedan od Belivukovih saradnika bio je angažovan kao obezbeđenje na inauguraciji Aleksandra Vučića.
Jedan od čelnih ljudi Žandarmerije Nenad Vučković vodio je Belivuka da vežbaju gađanje u kasarni u Pančevu. Upravo Stanković i Belivuk su zaustavili skandiranje „Vučiću pederu“ na stadionu Partizana.
Što se tiče rušenja u Savamali, do saznanja da je kriminalna grupa Veljka Belivuka bila angažovana na ovom državnom projektu, pisali su istraživački portali još pre nego što su vođe bande počele da pričaju.
Belivukovi vojnici su učestvovali u razbijanju demonstracija i tukli demonstrante u leto 2020, a za vreme vanrednog stanja su učestvovali u bakljadama na krovovima zgrada.
To je ono što je objavljeno i znalo se i pre iskaza Miljkovića i Belivuka.
Saradnja države i kriminala je neupitna činjenica. Završavaju ono što im gospoda sa tašnama i mašnama nalože da urade.
Ko onomad kad su u Šapcu izašli iz službenih vozila naoružani motkama i čekićima i nasrnuli na goloruke građane.
U svakoj „normalnoj“ državi normalni ljudi će se pobuniti protiv takve tiranije. Za takvo nešto potrebna je samo odluka, dogovor sa samim sobom, da se u nedelju 3. aprila izađe i glasa. Ima i za koga i protiv koga da se glasa. Toliko možemo.
