Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs
Hoćemo li ovu državu da branimo ili ne? Ako su za nju ginuli dedovi, sramota je da je bez otpora prepustimo mafijaškom bratstvu. Nema izgovora, dosta jadikovanja, dogorelo je do nokata.
Trećeg aprila dignite olovku na bande u crnim džipovima, prevarante u skupim odelima i kupce sirotinjskih glasova. Izađite na crtu lažnim diplomcima, slepim tužiocima i ministrima kriminalcima.
Ako hoćete da dileri droge budu u zatvoru, a ne na malim ekranima – glasajte. Ako ne želite da najmlađe lečimo SMS porukama, a decu i unuke gledamo preko skajpa – nema apstinencije. Ako tražite posao bez partijske knjižice, ne uzimajte slobodan dan. Ako vas truju, ako vam otimaju imanje u Gornjim Nedeljicama poranite 3. aprila i recite – marš. Ako vam je muka od imbecilnih Brnabića, bestidnih Krstića, kojekakvih Vučelića i Terzića, beskičmenih Vesića, poganih Slina i Vulina, ako su vam odvratni Marići i Palme, Mitrovići i Vučićevići – na izbore.
I zbog Lončara i Malog i Kisićke ne smeš da ostaneš nem. I zbog najvećeg šibicara koji će sve žrtvovati da sedi tu gde jeste. Koji nam je razvalio pamet, pokrao penzionere, uništio Beograd i zadužio državu. Čoveka koji se ne srami da otvori novi Klinički centar Srbije - nedovršenu zgradu u blatu.
Verovatnoća da tamo neko bude operisan za nedelju, dve ravna je mogućnosti da Nedimović vidi novi srpski traktor. Lično sam se uverio - do "otvorenog" KCS ne može da se priđe, to je
bukvalno gradilište. Ni za dve godine neće biti završeno, baš kao što ni auto-put do Požege neće biti gotov do 2023. Sve je laž, što bi rekao Dino Merlin.
Srbija je zemlja sa najvećom stopom obmane. U Nišu, na primer, između pet i sedam hiljada porodica živi bez struje. Ljudi iz mraka, tako ih zovu, nemaju da plate račune, a država mnogima od njih duguje zaostale zarade. Radili su u EI i drugim državnim firmama. Za njih nema novca. Zato im se u centru grada, sa najvećeg bilborda na Balkanu smeši raspikuća. Vođa i mrak, ne ide jedno bez drugog.
Izađi i glasaj, jer je kilogram junetine 1.150 dinara, a Srbija među najsiromašnijim i najkorumpiranijim zemljama Evrope. Imaš obavezu i prema Aleksandru Obradoviću, sužnju bez kazne. Olovku u ruke da se nekom drugom ne desi tragedija Olivera Ivanovića.
Nemojte samo reći „svi su isti“. Nisu, svaki domaćin sa Zlatibora je bolji od ove nesreće koja nas vodi. Da i ne govorim o Gornjoj Dobrinji, Brankovini, Topoli, Lenovcu... Niti lošijeg ima, niti ga je moguće naći. Hoćemo li dozvoliti da najgori među nama bude na čelu?
Izađi i glasaj, ne važi opravdanje da su izbori namešteni, da se sve unapred zna. Ne dozvoli da sa svojih 25 odsto glasova naprednjački kartel zarobi državu na još četiri godine. Ako nas izađe više od 70 odsto, ništa im neće vredeti ni kupljeni i oteti glasovi, ni Dodikovi glasači, ni falsifikovani zapisnici, sve će to naši glasovi oduvati.
Srbija je poslednji put viđena 2012. u društvu mračnih tipova koji su se predstavljali kao naprednjaci. Odvedena je na prevaru, a sumnja se da je u međuvremenu maltretirana i opljačkana. Da je ostala bez pojedinih delova, da ne čuje vapaje sirotinje, zapomaganje obespravljenih i šapat poniženih. Vreme je da majku vratimo kući.
