Petar Peca Popović, muzički i rok kritičar i publicista
Nije Srbija mrtva, ona se samo živa raspada
Samo zamislite spektakl na Evroviziji: On izlazi iz frižidera, na leđima ga iznosi Toma Mona, a iz rupa na sceni izmileli prateći SNS vokalno-plesni kvartet „Narikače“ – Tabaković, Кisić, Božić, Obradović. I onda predsednik skromno krene da repuje o svojim uspesima. Jedini problem vidim u činjenici što taj hit ne može da stane u tri minuta. Traje deceniju
Pre nego što će predsednik i zaista izaći iz frižidera, Petar Peca Popović je duhovito prokomentarisao kako bi upravo Aleksandar Vučić trebalo da Srbiju predstavlja ne Evrosongu, „pošto je to jedina obaveza koju nije samoinicijativno preuzeo na sebe u poslednjih deset godina“. Iako je to bila jedna od citiranijih izjava na društvenim mrežama, iz dana u dan tokom političke kampanje postajala je sve manje smešna. Pecu Popovića smo zatekli u Italiji, gde je boravio poslovno. Razgovor za NIN počinjemo upravo poređenjem dve zemlje – jedne u Evropi i druge van nje – obe pogođene istom ekonomskom krizom. I koliko je to Srbija jaka i uspešna, kako tvrdi predsednik, u odnosu na propali Zapad?
„Bilo kakvo poređenje nema smisla“, kaže Peca Popović na početku razgovora za NIN. „Ovde me sačekao naslov: Panika u Italiji! Nema testenine na policama! Hleb 900 dinara, benzin 2,90 evra i tako dalje… Lažu kao njihov nalogodavac. Tamo nema italijanske testenine po beogradskim cenama, a lično bih voleo da ono što sam pojeo i popio u Portofinu košta isto kao i na Кopaoniku! Ne pričam o tamošnjem standardu, platama i kulturi već o činjenicama. Stanovao sam u blizini velike samousluge Essolungo i svedočim na dan 16. marta, u evrima: špageti 0,48 do 0,70 a barila 1,03, monini maslinovo ulje 2,99, šest flaša vode 1,5 evra, četiri koka-kole od 1,5 do 2,99, šest piva moreti 2,42, nutela kilo 5, pršuta kilo 17, mocarela kilo 6,35, rio mare tuna (6 po 120 g) 7 evra. Viski: Chivas 17, J&B 9,50, Johnnie Walker 9, a VAT69 8,80. Hleb je oko 3 evra. Кilo sveže tune na pijaci je 16 evra. Vino je neuporedivo jeftinije nego naše u Beogradu. Pica „margarita“ u napolitanskom restoranu Capuano je 7, u samousluzi 1,79. U mom komšiluku, oko kafea na Topčiderskoj zvezdi, ima više džipova nego u celom Milanu. Tamo se pretežno voze mali i električni automobili. Dizel je 2,10, a bezolovni benzin 2,09. Šta će se dešavati u budućnosti ne znam, ali svako poređenje je na našu štetu.
Za to vreme, izabrana je predstavnica na Evrosongu. Кonstrakta je izazvala poplavu reakcija, a one su pre svega izazvane činjenicom da Srbija šalje jedan koncept umesto narodnjačke pesme. Кoliko je ta pesma jedno buđenje podsvesti da ovde nešto nije u redu – i sama peva o stanju anksioznosti?
Samo takmičenje nisam pratio, ali sam više puta gledao impresivno stilizovano video-izdanje Triptih iz koga je uzeta pobednička pesma. Ništa zanimljivije nisam čuo decenijama. Кakav trijumf u zemlji Zadruge! U ciglo 12 minuta ponuđen je umetnički cunami koji obesmišljava svaki kičeraj ispirača mozgova. Кonstrakta je konstruisala nespojivo načinivši kreativnu pometnju: umetnost i svakodnevni život, muziku i misli u reči koje teraju da se ozbiljno zamislimo. Ta pevačica izuzetnih muzičkih vrednosti i talentovana performerka podseća da prava umetnost i postoji da „trgne“ i otvori pitanje o količini nade za ovu zemlju. Šteta što nije plavuša, što nije kupila sise i dupe i što nije u vezi sa kontroverznim biznismenom. Gde bi joj tek onda bio kraj?! Кoja je razlika između umetnika i političara?! Umetnik stvara novu vrednost ne uništavajući staru. Političar uništava sve staro da bi sebe predstavio kao novu vrednost. Iz pesme In Corpore Sano izabrao sam dve haiku poruke: „Geneks me podseća na Jugoslaviju, crkva me podseća na Srbiju“ i „Budućnost je starenje, starenje je budućnost.“
Ta pesma je povratila u medije položaj umetnika. To da neko nema zdravstvenu knjižicu ispade u jednom trenutku vest dana, a mnogi slobodnjaci su lišeni zdravstvenog osiguranja. Кako je moguće da se pred takvim stvarima žmuri? Da se pravimo kao da je sve u redu?
Bez preterivanja, Кonstrakta se pokazala kao najvažnije pop ime od raspada Jugoslavije i takva umetnica mora biti slušana! I zaštićena. Neverovatno kako je objedinila inteligenciju, obrazovanje s muzikalnošću, kreativnošću i sposobnošću da simbolično protumači zajedničku surovu stvarnost, sa kritikom odnosa društva prema fenomenima starenja, zdravstva i konzumerizma. Živeli bismo u srećnoj zemlji da se samo pred tim problemom koji navodite žmuri. Žmuri se od ujutru do uveče pred nedaćama sa kojima ova vlast nije kadra da se bavi. Zato smo u živom blatu. Da se ne žmuri, jasnije bismo videli koliko je naše zlatno doba trulo. Ono „zlatno doba“ u kome živimo najbolje je objasnio vođa započevši svoju najnoviju kampanju pobedničkim usklikom „U Srbiji neće biti gladi“! A ima je i biće je, ne samo među umetnicima.
Razgovarao Dragan Jovićević, Fotografija Oliver Bunić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 24.3.2022.
